Delo, 01. 04. 1894., S. 114

0 КЊИЖЕВНОСТН 107' познати, да се на свом заузетом, или сувом и трезвеном нуту заустављају, ко зна колико пута и olin жртвују уображењу, машти, осећају, н поезијп ! Наполеон је веле, увек носио са собом ((Јаде младога Вертера ,и књигу за за.Бубњене, књигу која је готово сва занос, емоција, и сањарије ! А друга његова драга књига бно је Оспан ! А најмилпја књига његова срећна протпвника на Ватерлоу, маршала Блнхера, била је Клопштокова ((Месиада”, најмање војничка од свију књпга, сва етсрпчна н сва осећајиа ! Отуда је књижевност тако омињена. Она најбоње задовоњава човекову потребу за идеалним н осећајним животом. Ако су наши властити сповп лепп, ако је леп онај уображенп свет који ми сами стварамо, много су лепши сновп н поетнчније Фикцпје оних којима је од бога дато да их стварају за своје и наше задовоњство. Њихове су умотворпне нов свет један, у коме човек може да жпви засебним животом, одвојенпм од свакидашњега, у који може да се склони кад му овај иостане досадан нли недовоњан у комс може да нађе задовол>ење свију својпх жења утеху за својо невоње, савет у сумњи, потпору у мучној прплици, а свакад вечпто жпв извор задовоњства н уживања. Не излазећи нз своје собе, с књнгом у руцп, впможете лутатп по цслом свету п по свпма световпма ; можете жнветн у прошлостп п шетатн по најудањеннјнм крајевпма паше земње ; можсте се упознаватн, готово лпчно н врло прпспо, са најодличнијим њуднма свпју времена п евију народа ; мпрно седећи. вп можете пролазптп кроз све емоцпје и сва расположења душевна ; пе дпжућп очију с књиге, вп ћете присуствоватн најразноврсннјнм призорима, н гледати најлепше слпке које се могу впдетп. Само правп чптач зпа какво је ужпвање бптн тако у друштву са једним велпкпм ппсцем, за дуге часове слушатп оне паметне п топле речп његове, гледатп у маштп шарене н сјајне слпке којс он растире нред вашим очима, живетп у друштву идеалнпх личности, које он ствара по нашој слпцп п прплици, алн са златном несничком ауреолом око њихових идеалнпх глава, приматн ону интимну, благу n чпсту емоцпју, с којом не знам шта би се могло упоредити, која је, као н остале умегнпчке емоције, поред сазнавања, можда најлепше п највнше ш:о на свету постојп. непомућено