Delo, 01. 04. 1894., S. 119

112 Д Е Л 0 на себи видљив, снољашњн знак, да н непосвећени могу да је распознаду међу осталима, онда би паметна крптика била дово.Бна. Али као год што је потребно да .Будп буду сами паметни, да би умели погодпти вал>ана дела међу рђавпма тако им је нсто потребно да буду паметнп, да умеју сами пзабратп паметну критику. II онда на исто излази. Кад најзад додате томе да вредност књиго пи нначе не зависи од онога што се о њој каже, но од онога што се каже у њој, онда што јодино остаје, то је васпитаватп укус н самосгално мишљење код публнке, код сваког студента и пријатења књижевности То треба да буде основа сваком проучавању књпжевности. На то ћемо и ми пазити. Вама би, господо, са свпм без корпстп било научнти велики број имена песнпка, нсторпка, беседппка, ФилозоФа, научпти наслове дела њиховпх, запамтити годппе њихова рођења и смрти, и научити на памет суд једног нпза критнчара о њима; вп треба да умете да их самн оцените, да имате самостално, своје мишљење о њиховпм радовима. Само на тај начии ће се моћи рећи да их разумете и да нешто знате о њима. Шта вреди многим критичарима и књижевннм историцима што они знају да је Гете велнки песпик, и да је ((Хамлет* дубока трагедија, кад они то знају само по чувењу, кад они то нису сами осетили ? Сутра ће пмати да оцењују (а умети оцеиити значи умети уживатп у оном што је добро) новогједног пнсца. о коме још није нпко говорпо, или бар још нема утврђеиа мишњења у књпжевности, па ћете видети у каквој ће се забуни онда наћи, онн који никад нпшта сами разумелн ни осетилп ннсу. Ту им неће више помоћи старо ередетво њихово, видети име на корицама, н тражити шта о писцу веле њихови стари прпјатењн Гервииус и Јулиан Шмит. Име је ново, корнце не кажу нншта, а у Шмиту и Гервннусу нема нп помена о њему. Мислити самостално то је потребно ; посматрајте, васпитавајте осећање своје. То не искњучује читање ; на против читање ће вам датп градпва за ваше мишњење, Факта. Човеку треба дати што впше Факата, што мање оцена и судова. Он ће се у Фактима моћи увек наћп, иосле дужег илн краћег времена. На тај ће начин научити да сам посматра и опажа. што је врло важна ствар, н која доиуњује чнтање. У једном од оних поменутих плебнсцита, један талијански књижевник, но најне-