Delo, 01. 04. 1894., S. 121

114 Д Е Л 0 Трудите се да осетите тај ocehaj, ако тако смем рећп; тако је у осталом са свим тачно казано Јер ocehaj је ту; ви сте утисак примили, свој личнн утисак; али га нисте свесни, нпсте се научили да га издвојите пз оног неразговетног стања ваше душе у том тренутку, да га Формулишете; ви још ннсте однеговали ону Фину и суверено важну способност, помоћу које човек може да буде свестан онога што се у њему догађа. На први поглед то може изгледати лако; одиста, чега ту тешког може бити, казати просто и искрено шта у једном тренутку. пред једном стварју, осећате? Алп је врло тешко На хиљаду људи који казују своје мишљење, има један који га каже искрено. онако како oceha. Други о тој ствари понављају суд који су чули од других, једну или другу реченицу која им је однекуд остала у глави, примењујући је уз то увек наопако. Алп се ii иначе можете уверити колико је то мучно, кад покушате сами да иснитате и да искажете своје мишљење. Као да се огромно камење наваљало на њега, тако вам га је тешко извући на површину. Опазите изненађени, да је оно што вам је тако лако и иросто изгледало, од једап пут врло мучно н сложено : сто малих осећања еастављају ваше укуппо осећање, сто туђих Фраза и неподобних реФлексија врве и зује по главп, мисли су као залепљене једна за другу, и нмшта нпје теже но изићи из тог замршеног сплета. мисли и осећања. Што је сад нарочито опасно у 1аквој прилици, то је датн преран суд, учинити превремен закључак Не треба суд пзрицати док човек није са свим на чисто са оним што осећа н мисли. II то изгледа просто правнло, п које свакп зна, али то човеку нимало не смета да се на десет пута десет пута о њега огрешн. Отуда поничу безбројна погрешпа мишљења, која се после тако лако шире, а тако тешко сузбпјају, јер вам се на ваша сузбијања опет тако превремено одговара. Правплно суђење и мишљење у томе је, да човек опази све елементе који састављају проблем, да ни један, ни најмањи, не пропустп. При размишљању о једној ствари, треба да пмате ту способност да осетпте да ирелазите меру, да сувише у једном правцу мпслите, да нисте опазнли друге околностп које пресецају, које се косе са нравцем у ком ви идете Везе су ту, онп кончићи који вас задржавају, иоказујућп вам на тај начин, да не пдете