Delo

122 Д Е Л 0 беше уочио град Клис, за којим жуђаху сењскп ускоци више од. пола века, да га се докопају, и чији положај беше од великог значаја по онај крај, како за Турке тако и за хришћане. Клис беше врло подесан за почетак делању, с тога тамо и беше слао папа Фраическа Алгрети. II најзнатнији радник на остварењу папине идеје Јоваи Алберти, сплетски племић, смишљаше да на ма који било начин одузме од Турака Клис, који би му послужио као почетак даљим операцијама. У томе се доста ослањао на велико незадовољство Срба под Турцима у Клису и околини због превелике обести. Ну да би уснео у својој намери, ваљало му је, како било, стећи пријатеља н помагача, од којих лу као најпречи и најближи беху Пољичани, врло подесни за то предузеће. За то и склопи иријатељство (кумством) са пољичким кнезом Павлом Павићем, а овај, добро обдарен, пристаде на предлог Алберти-ев, помишљајући да ће на тај начин ослободити домовину своју од тлачења турског, јер им Турци беху толико досадили, да се не могаху више сносити. Павић обећа Алберти-у, да ће му одмах прптећи у помоћ, чим му буде затребало. Ну за Алберти-а беше незгода Добро му беше познато да су Млечићи у миру и добрим односима с Турцима, а знађаше и то да ће Млечићи, само ако би ,дознали, угушити покрет npe него што би се и приступпло правом раду, и ствар би рђаво прошла као што беше и с дубровничким одбором. отуда му незгодно беше да ради у своје име, будући млетачки поданик. Знајући, пак, за мисију Фрање Бртучевића, повереника цара РудолФа за покрет Срба под Турцима, смисли да освоји Клис за царев рачун, с тога одасла Бртучевпћа у Праг, да понуди цара с Клисом. Цар, како је био у рату с Турцима, прнми Алберти-еву понуду, помишљајући на користи, што би их имао од тако значајиога положаја града Клиса, који му, само ако би било уснеха, могаше послужити као врло подесна тачка за дал.е освајање.1) II ако је на томе предузећу вал.ало радити полако, опрезно и тајно тс да се иотпуно припреми ствар, ниак Алберти похита Monumenta liist. slav. merid., vol. XV. (Spom. hrv. krajine, кп.. I.), стр. 338. и 330. Извештај Константина Проспера из Фераре од 12. авг. 1596. год. ноднесен ђенералу Фврарскога дужда Хиполиту Бентиво.пиу.