Delo

113 НСТОРНЈЕ СРПСКОГ НАРОДА 123' с извршењем, jep за такав поступак имађаше оправданих разлога. Он се бојаше да му намеру не обелодани брат му Матија, с којим не беше у добрим односима, а увиђајућн да му је и да.ве бављење на млетачком зем.вишту доста несигурно, посла сплетског племића Николу Циндрића да поради код ђенерала Ленковића да му иош.ве помоћн, не би ли се дело што пре привело крају. Овај ђенерала не нађе у Љубљани, камо беше отишао и тражио га, јер се ђенерал бав.ваше на царском двору, за то му Циндрић уиути писмо, у коме му разложи ствар, затражи упуства у свему послу н замоли га да о свему извести цара, па се врати у Сплет. Ну очекујући одговор на Циндрићево писмо, Алберти се по нова побоја, да му брат не поквари смер и да Турци већ не буду извештени о издаји, која им се у граду спрема, те се реши да не чека одговор на Циндрићево писмо, како бн што пре свршио започети носао. С тога се кришом састаде на отоку Буа с ускочким капетанима, преко којпх је и пре тога одржавао везу с ђенералом Ленковићем и разложивши пм све шта му ва.ва учинити, замоли их за помоћ, на шта ови прпстадоше знајући да ће тако, као поданици, учинпти услугу своме цару.1) Да би са што више извесиости рачунао на сигурни успех, Алберти се труђаше да нредузеће отпочне са што већом снагом, али како имађаше мало људи на расположењу, договори се са двојицом браће Михнпћа и браћом Милошевићима* 2!, да му отворе капије града Клнса. Уједно би уговорено да напад буде 8. апрнла ноћу, за то Албертн посла Цпндрића на оток Шомпу, где је нмао наћи ускоке, што се тамо беху задржали, и да им јави, да у уречено време буду готови и на своме месту. Циндрић их тамо не нађе, али одлучи да их чека, но што му ускочка стража на отоку беше јавила, да ће доћи капетани с ускоцима. Али док се Циндрић бавио на отоку Шомпи, 6. априла дође Алберти-у један од завереника из града Клнса, Ловро Мпхнић, и јави му да у Клису пма врло мало Турака, јер су се многи разишли по разноме послу ван града. Алберти не двоумљаше, да ли да одмах приступи извршењу своје намере илн не, јер неје смео изгубити тако згодан тренутак, по шго Ц ibid., стр. 240. 2) Беше ux четворица 6paLe, од којгх је један прнмио Мухамедову веру.