Delo

126 Д Е I 0 и добар део свећеника из тога краја, који се као вође у своме народу морадоше заинтересовати успехом Алберти-евим.1) Али заузимањем Клиса Алберти још не беше остварио потпуно своју идеју. Требаше да Клис послужи као основна тачка за даљи рад, за то га је ваљало одмах посести и ојачати, да може одолети првим навалама и покушајима турскпм да га преотму од Срба. Алберти се постара да у граду и ван њега уклони све што би му сметало да се што успешније бори с непријатељем, коме се надаше да га неће оставити на миру. За то сруши трг ван града, поруши куће поред зида. што дељаше доњи град. а око бедема у целоме граду направи пролаз, како би се, у време опсаде, што лакше могле размештати страже и браниоци. По том прикупи на једно место сву храну и муницију, донесену и у граду нађену, и нареди да се водом напуне сви судовп и бурад, што их при руцп имађаху, jep у Клису не беше извора нити друге каке воде до оне у цистернама. Тек кад је то средио, могаше Алберти са својњм људпма испадаги из града и нападати на Турке, ако би се стали гомнлати око Клиса.* 2) Вест о заузимању Клиса распрострла се брзо дуж јадранског мора и даље, пријатно утичући на хришћане. који се у то доба радоваху сваком ус-пеху хришћанског оружја иротпву Турака. Једини су били Млечићи, што им се више доиадало да је Клис остао у турским рукама, јер се бојаху да Клис не постане ускочко гнездо, одакле би ускоци наносили штету млетачким градовима и трговнни по мору и у Далмацији. Још пм непријатније беше што се на чело освајачима Клиса истакао њихов поданнк. сплетски племић Јован Алберти. Ну п овај не бешс једини, већ међу његовпм приврженнцима беше п племића н грађана из млетачких градова Доиста, само то било је Турцима довољно да посумњају у млетачко нријатељство, па да се покваре добрн односи, ако се таким могаху назватп, ио што су се једва одржавали, а *) Ha истом месту. Видн н листину иод бр. CLXVII, стр. 230. н 231. (Извештај архиђакона клишког Павла Сиротковића). 2) Spomen. hrv. krujine, књ. I, стр. 243. (Просперов извештај).