Delo

ИЗ ИСТОРИЈК СРПСКОГ НАРОДА 127 очевидно беше, да би јавно кршење и таког нријатељства бнло на штету Млечића и њихове трговине. II самп Млечићн рђаво су тумачилн што се Албсрти с Нлисом ставио под заштиту цара РудолФа, говорећн да се тиме даје повод несугласицама између Цариграда и Млетака, а очигледан је доказ томе још и то, говораху Млечнћи, што је надвојвода аустриски, као непосредни господар приморја што га имађаше Аустрија, дао Алберти-у титулу >>Conte))1). Албертп-ево очекива1ве у брзо се испунило. Турци не могаху прежалити Клиса, што га онако лако изгубпше, те се већ после два три дана стадоше прикупљати у околини Клиса, а 12. априла појави се не далеко од Клиса МустаФа, санџак-бег клишки и рођак султанов са 600 војника и очекиваше остатак својих људи, па да почне нападати на Клис. Ну док је ишчекиаао остатак својих људи, да му већ придошли војници не би узалуд проводили време, нареди да чешће нападају, узнемирују и изазивају посаду клишку на бој, тежећп тиме да посаду клишку што пре замори и ослабн, али српска посада храбро се држала, односећи увек победе над Турцима. Број Турака око Клиса увећавао се свакога дана, јер су све једнако придолазили. 17. априла било их јс већ 2000. Напади су бивали свакога дана и Турци употребљаваху разне начине и прибегаваху свим средствима само да заплаше посаду градску, која је, на против, била опрезна и умела је доскочити нападачу н дочекати га у свакој прилици* 2ј. Међу придошлима у турској војсци око Клиса беше врло разноликих елемената, и међу осталима било је тих дана и до 1 50 јаничара, који су често покушавали да допру до града, и продру у њ, па се једном тако приближише граду, да их је посада могла тући камењем с бедема. Али кад их је четрдесетину насрнуло и на саме бедеме, градска посада нзлети из града, нападне пх и четворици одсеку главе, једне похватају х) Sagredo Giov., Memorie istoriche de monarchi Ottomani. Venetia 1688., стр. 501 2) Spom. hrv. krajine. књ. I, стр. -J43. (Просперов извештај).