Delo

ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА 129 више воде од два прста внсине. У тој нево.Бп поможе и.м киша, која паде те накупише воде за неколико дана, алп кад је стаде нестајатп, опсађеницн су били прнморани да испадају нз града и тамо да је захитају. Пу Турци, да пх у томе спрече, направнше опкопе око свпх извора и ту поставпше страже од аркнбузира, чиме створише Клишанима велику незгоду, јер су од тада моралн куповати воду за крв своју1). У то Турцима дође још помоћи из Босне те обновпше јаку топовску ватру на кулу Опрах, а припремаху се п за напад, како дознадоше Клпшаип од некога Морлака2), којега ухватише нрилнком неког пспада из града. Овај пм рече, да ће Турцп следећег дана извршитп главни напад, због чега су прииремили и велики број лестава. Опсађеници већ не имађаху куд до да бране град од непријатеља и слободио очекиваху напад његов Ну још те ноћн стиже им вест да ће нм ђенерал Ленковић у брзо послати помоћи, што их охрабри, те јуначки дсчекаше Турке, који нанадоше на Клис, ала не 3. већ 4. маја. Турци су тада наступали граду у великим гомилама с лествама за пењање и с ужасном хуком и дерњавом тако да се, како говораху очевидци, браниоцима чпнило као да ће небо пасти на земљу, али међу њима не беше нпкаког ратничког реда и поредка. С ирвим нападом Турци наиђоше на јак отпор код опсађеннка ; покушаше по нова, али усиех не беше ни у колико бољи ; ну и Турци, видећи да су бројем куд и камо надмоћннјн, не хоћаху се повлачнти, већ надпраху и нз нова нападаху, ну кад сви гшкушаји остадоше без усиеха н узалуд. одступише оставивши иред градом доста мртвих и рањених док Клншани нмађаху врло неосетан губитак3). Турцп видећи да нападима и силом не могу иостпћи своју намеру и да им у томе много смета земљиште н положај града Клиса, дајући браниоцу могућности да се лакше бори, одлучише да внше не нападају отворено на град, него да пресеку све путеве, којима би опсађеницима могла доспсти храна п да ') Spom. hrv. krajine, кн>. I, стр. 244. (Просперов извештај). 2) Шгеном Morlacco звали су Латннн < Италијанци) Србе, што населнше приморје, те отуда приморје назваше Morlacca а канал између копна и острва Пага Canale <li Morl-.cca. 3j Spomen. hrv. krajine, кн>. I, стр. 245. (Просперов нзвештај). дело III 9