Delo

130 Д Е Л 0 спрече сваки приступ водн, не би ли пх тако глађу и жеђу приморали на предају, али да војницима не би време у залуд пролазило, и да се не би губпла воља прекидајући посао, нареднше, да с топовима и даље туку кулу Опрах. Том одлуком својом Турци опсађенике погодише у живац За њих је та мера постала оиаснијом од сваког отвореног напада, јер поред глади и жеђи, скопчанпм још и другим невољама, ишчезаваше и највеће јунаштво. Топовској ватри и ударцима могаху лако одолети, затварајући проломе, алн не беше тако лако изићи на крај са жеђу и глађу. 6. маја у граду је нестало воде те су неки били прннуђени пити своју мокраћу, па се нојавише неприлпке од великог значаја по опстанак Клиса у хрпшћанским рукама Код неких онсађенпка пониче мисао да убију Алберти-а, Циндрића и остале старешине. а по том да напусте Клис, niTO би, доиста, и наступило, да та двојица њихових вођа, Алберти и Цнндрић, не стадоше на пут извођењу њпховог плана, одвраћајући их од тога лепим речима и храбрећи пх да не клону у несрећн, већ да се обрате Богу и божјој милости, која их не ће мимоићи, већ ће их спасти из опасностн баш онда, кад је слаба човечја моћ а нпштавна помоћ којој се пе треба надати Само иостојанство и храброст те двојице задржаше Клишане да не сустану, а помоћ им со брзо указа. Клишани се обратише Богу с молитвама и носише литију по граду, еда би добилп воде да угасе жеђ. која их је морнла, а као чудом некнм 7. маја пре зоре, на дан св. Дујма, паде киша те опсађеници накуппше воде за неколико дана и окрепише се1). Када су се оно Турци стали прнкуп.вати у већој мерп око Клиса, Алберти посла Фрању Мартинчнћа у Сењ да тамо потражи номоћи. Овај оде и јавп сењском капетану о тешком положају, у коме је иосада клишка и замоли га за помоћ, ну l) Iliid. стр. 245. и 24Г). Клишани су веровали да је то учнн.ено чудо.м св. Дујма, који је слпчиа чуда и раннје чинио. Историк н архн!,акон сплетски Тома прнча, да је то учинио оном нрилпком, кад му је тело у ковчегу преношено из старога u разрушенога града Салоне у Сплет. Ковчег су, вели. пмали носитн јаки н велпкн л.удн, алп га не могаху нн HOMaiiii с места, за то га, но бискуповом уверавању, понесу невина деца, која су га ллко носнла. Пу како је спровод био по сунчаном жарком дану, спроводннци (народ) зажедне, али се у камену тврдом створи извор, нз кога је избијала хладна и бистра вода. Пзвор народ назва нменом свечевим, но што је, по н.нховом уверењу, то чудо учинио св. Дујмо.