Delo

136 Д Е Л 0 га не могоше пздржати, за то прво уступише, а по том окренуше ле!>а и стадоше узмицати к месту, где им је била артнлерија. Нападач нагло настуин за противнпком и заузе всћ све предње положаје и не даде маха протнвнику да се задржп н да да привременог отпора. како би заузео подесну тачку у позаднини, ту се сконцентрисао и дао снажног отпора много слабијем противнику од себе. Нападач у мало што не заузе и онај брег, на коме беше турска артилерија, ie да буде потпун победилац, али у место Еећ готове победе — претрпе пораз.1) Такав обрт беше чудноват. али лако појмљив. Кад су хришћани напалн на Турке и упалк у турскн стан, 300 По.бичапа с нешто ускока и грађана из кастела одвојише се од осталпх војнпка и почеше п.вачкатп по турском околу, што је прпчинило растројство у најпречем тренутку. а Турцпма то не измаче из ока. Ови видећи да је нападач у малом броју и ослаб.вен раштрканошћу, охрабре се н један део њиховпх кољаника пападне на раштркане пљачкаше, мниге гштуку и заробе а некп се једва спасу бегством. Пропаст тог једног дела повуче за собом неуспех и пропас-т све Ленковпћеве војске. II ако се Ленковпћ добро држао и далеко продро, ипак не могаше ништа учинити, јер Турци, охрабрени успехом противу пљачкаша. а потпомогнути јаком својом артилериском ватром. навале на хришћане тако, да је овима постао узалуд сваки отпор. II међу Ленковпћевим војницима постаде растројетво, које постаде још већим, кад наде маркиз Колоњски,") те Ленковнћ, да би спасао бар остатак својих људи, док не би настало потпуно растројство, одступи нрво клишкој тврђави. Ну у томе одступању нападе их оно турско оде.вење с Гребена и коњица с Озрнне. те их подухвата са свих страна тако, да им је бнла спречена и одступница. Дух у Ленковићевих војника био је одвећ поколебан, и ма да је Циндрић својим нзванредним јунаштвом бадрпо t воје људе, да не клону духом, и ако је Лепковић ирн') На истои месту. Видп о томе н у ЛенкомЊевом извештају у Spomeu. lirv. krajiue. књ. I, етр. 200. н 207., лпст. CXLVIII. •) Нетар Лнтоније од Капуе, маркнз Колоњскн, син војводе Термолскога, беше еакупно нешто л.уди п пошао у Угарску да нонудп свој живот одбрани хрипЊанства и да потпомогне напретку католнчке цркве у борби с неверницима. У Трсту дознаде да 1>енерал Ленкови1| ку н л.\де с којима he nliii у iiomoIi Клнсу. те се крене у Сен. и придружи се Ленковн1|евој војсци. Под Клисом борио се одушевл.ено н храбро и тиме је заеведочио славу евојих предака п да је доетојан потомак н.нхов !