Delo

113 IKTOPII.TE СРПСКОГ НАРОДА 137 мером показивао а глаеом довикивао војницима, да више чувају част него жнвот и са разјаренпм војницима задавао Турцпма доста јада — ипак шаци људи беше немогуће да одбије силне нападаче. Турци су пристизалп са свих страна, а број српских бораца једнако се умањавао, нарочито око ђенерала Ленковића, којега Турци беху узели иа око. Смрт им је била пред очима и јаспо им беше да се нико не ће спасти из крвавога окршаја. Али баш у том трену гку, кад је било места очајању, ослабела и изиемогла посада клишка, гледајући своју браћу како се кољу с Турцнма и како сваког тренутка све више слабе, похита у помоћ да нм живот спасе, и изишавши из града тако удари на Турке, да су ови морали одступити и тако дати маха Ленковићу н многима његовим људима да се спаеу у град. Пред бедемима клишким иродужи борбу осгатак бораца, тукући се с очајничким напорима, а Јован Алберти видевпш да ће већ тако изнурени борци бити уништени за који часак, ако се ие спасу, исиаде из града с нешто људи од посаде п позва борце у град, али у трепутку нападпу га и опколе Турци, и на жалост свих хришћана у Клису и око њега, Јован Алберти паде од турске сабље.1) Крвавн бој иод бедемима клишким трајао је пуна три часа. Победу у њему однеше Турци, и ако су имали много више губитака од противнпка, коме 300 ратника које мртвих које заробљених и велнки број рањених. Поред Јована Алберти-а н маркиза Колоњског у томе окршају падоше још многи други, што притекоше у помоћ Клису, а од знатнијих су: сењскп бискуп Де Доминис, с неколико својих свећенпка, три сплетска каноника, Јероним Мазарело и Ангоније Надали, први племић трогирски а другп сплетски, а од клишких бранилаца на бојноме пољу оста мртав ревносни усталац кнез Никола Сугић.Ј) Ђенерал Ленковпћ с онима шго остадоше у животу нађе спаса у Клису, али се не могаше дуго бавити у њему, јер ио што у град не унесоше храну и остале иотребе, како оно предлагаше Диндрић, настало би гладовање и несташпца воде. По свршеном делу, неспретно и несрећно изведеном, видело се да * 2‘) Spomen. lirv. krajine, књ. I, стр. 251. н 252. (Нросперов извештај). 2) Ibidem, стр. 252.