Delo

139 ИЗ НСТОРИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА се одмакао од града, од један иут нападну га Турци са свих страна и ударе нлрочито на оде.всље, у коме беше Ленковић.1} Многи од Клишапа и Ленковићевих л>уди, унлашенн изненадиим нападом турским, прснуше куд који на све стране, а до 300 војнпка, што беху у задљем одсљењу, иагоше натраг у Клис, ма да их ;је Ленковић задржавао, који кад впде да не може ништа успети, склонивши се прво од Турака, крере се с двојјицом својих људи* 2) н с великом муком и опасношћу једва доспе у кастео Сућурац, где се прво одмори а ио том плати неким људима да с Мосара јаве посади клишкој, да се сиасао и да се држе, јер ће им он, по обећаљу, слати у помоћ у одређеио време.3) Од војника један део спасе се у Омиш, алн их већи део нзгпбе или бише заробљени. Међу првима беху: Циндрић и Франческо Јеремија, а међу другима: сењски капетап Тзурађ Парадајзер, Вајхард Ауерсперг, витез Фраљо Бртучевић, Ласкарп и Нпкола Тартаљија, сплетски племнћ, који у Клнс беше беше дошао с Ленковнћем. Оссм тога по наређењу заповеднпка турског би посечено седамдесет заробљених Срба, због свађе која се беше породила између Турака а ради плена4). Том другом Ленковићевом погибијом посада клишка дочека, да се повраге онн ранији мучнн оисађенички дани, који су собом доносилн глад н сваку другу невољу, па још нашавши се без својих старешина, што пх раппје онако лепо соколнше да одоле невољи, опсађеници, што су смрти гледали у очи, толико се заплашнше, да их се добар део одлучп на предају с часном погодбом.5ј Сутра дан, 29. маја, дођоше Турци под градске бедеме са заробљенпм Ласкари-ом и понудише опсађенике да се предаду, 9 Ђенерал ЛенковиК у поменутоме извештију ве.ти, да су Турци сазнали за н.нхов одлазак издајом и тек што су градске капије биле затворсне за љнма, неки Далматинац дао је Турцима ватром знак, да је ђенерад изишао с људима. Отуда су га, вели, Турцн могли онако из ненада напасти и потпуно разбити (в. у Spomen. hnv. hrajine, кљ. I, с. 207.). 2j Ово су била двојица Сењана. .Тедно је бно сељски војвода Михо Радић а друго капетан нов.т.ански и дворскн жупан (Burggraf) леденнчки Антоније Ритер. дед чувенога Павла Ритера — Внтезовића (в. М. Magdića: Topografija i poviest grada Senja, U Senjn 1877., на стр. 110. Уз то видн у Spomen. hrv. krajine кљ. I белешку приписану Ленковићевом нзвештају о паду Клиса од мес. јуна 1596. год., лист CXLIX, сгр. 209 . 3) Spomen hrv. krajinc, кљ. I, стр. 253. (Просперов пзвештај). 4 Ibid. стр. 253. (Просперов извештај). 3) Ibid. стр. 254. (Просперов пзвештај,.