Delo

138 Д Е Л 0

је Циндрићев предлог био умесан, за то се морала испаштати неумесност и непрорачун.нивост. Преостатак времена од 27. маја проведоше прваци с Ленковићем у договору шта да се ради и видећи, и ако је пала нешто кише, да ипак нема довољно воде а тако исто да нема хране, ако би сви остали као посаде у граду, одлучише да ђенерал изиђе из града с неким бројем људп, те да донесе хране и доведе помоћи.1) Али како Алберти беше погинуо, требаше на његово место поставити другога, који би заповедао градом у одсуству ђенераловом. Најдостојнији тога места, који би поверени посао свесно вршно, био је Цпндрић, који је први с Алберти-ем отночео радити на освојењу Клиса, свуда се показао као разуман и храбар, и којега су у посади сви хвалили и јако ценили, па се и Ленковић могао иоуздати, да ће му сачувати Клис док се не буде вратио с храном и обећаном помоћи. Ленковић га и одреди за заповедннка у Клису, али архнђакон силетски, брат погинулога Албертп-а, незадовољан ђенераловим избором, стугш на чело једној гомилици незадовољпика, који су негодовали и викалн противу ђенераловог избора, трудећи се да задобпје то место. Такав постунак Николе Алберти-а ражљути Ленковића, те хтеде разјурити ту гомилицу незадовољника, али Циндрић, увиђајући да су прилике п онако лоше да горе бити не могу и да још нова свађа може само олакшати непријатељу да лакше дође до сврхе, захвали Ленковићу на избору и замоли га да на његово место ностави другога, по што је за њ много значајнији задатак набавка хране и помоћи, док пм ђенерал не дође, а то му у толико лакше беше вршити, што се и раније заиимао тиме.2) Свршпвшп иосла у у Клису 28. маја Ленковпћ одвоји 300 л.удн за посаду у Клису и ноставп им за зановедника брата Алберти-евог, архиђакона оплетског, којему нареди да чува и брапи Клис до ирвог понедеопика, када ће он стићи у цомоћ граду. Архиђакон се прими дужностп, обећавши да ће изврпшти ђенералово наређење п нро ће иогинути него лп напуститн град, а Ленковић тога истога дана у вече крене се са 700 људи н пође уз Брег Мосор, да преко њега доире у Омиш. Ну гек што *)*) lbid. На истомо месту. *j Ibid., стр. 252. и 253