Delo

113 НСТОГИЈЕ УРНСКОГ НЛРОДА 141 Опсађенпци у Клису, нак, видећи да архиђакон не долаан, а Турцп пећ беху послалп таоце, не имајући куда. пристадоше на погодбе, што нх прошлога дана беше уредно с Турцима. Павле Поповић. пољичкп кнез. Онн нзићу из града с оружјем, пртжагом рањеницима и ослобођеним заробљеницима у пратњи једног одреда турскпх коњаника, који их је отпратио до првог сигурног места, где су Турцима вратилн таоце, а онн продужили свој пут.1) Тако је Клнс по нова пао шака Турцима. Хришћанска застава с крстом мало се лепршала па бедемпма њшоситога Клнса, а заменила је друга с гшлумесецом, н ако ускоци и друга нм браћа Србн Далматннци уложише много и труда и воње да га очувају. Они трпеше и глад и жсђ и не презаше од разнпх опасности, којима су се моглп надати прплазећп тешким нутом дрском предузећу, а добар пх део својим костпма засеја околину клишку, где се ускоци надаху обновптп своје гнездо, за којим жудеше више од пола века. Али што покушај не испаде потпуно за руком, имађаше узрока. Пренаг.веност у извршењу замислп не даде дово.вно времена ни покрегачима нп њиховим заштитницима да се вал>ано ирипреме за тако значајно дело. Сам надвојвода Фердинанд, извсштавајући цара РудолФа о поразу Ленковићевом код Клиса, вели да се од тога предузећа много очекивало, али да се наде несу оствариле, јер је и сам Ленковић пренаглио пошавши у помоћ Клису са 1000 њуди и без нарочитих ухода н без гласника.* 2) Сем тога ускоцн с Далматинцима поред Турака имађаху се борити и с Млечићима, који су још од онога часа, кад су чулн да је Клис отет од Турака, заузели положај потпуно иротивнички према освојиоцима Клиса. Једини пут којим су се ускоцн моглн приближити Клису, бпло je море па н ту, кад су иристајали уз обалу у сплетском, трогирском и шибеничком котару, моралн су се чувати млетачких бродова и потера п били су прпморанн да их добар део остаје у лукамаг те да чувају барке од крштепих непријате.иа. ') lbid., стр. 255. 2) Spomen. hrv. krajine, ки.. I, лист CLIV, стр. 213.