Delo

142 Д Е Л 0 Нападајући на ускоке Млечићи су отворено помагали Турке1) и чим су чули о паду Клиса у ускочке руке, послаше свога сенатора Венедпкта Мора, да помаже Турцима, не би ли се како успело новратнти Турцима Клис од ускока.* 2) У беломе свету нађе се и добрпх жудп, који скупљаху помоћ у храни н новцу за браниоце Клиса и шиљаху је Клишанпма из иреко мора, а Млечићи је отпмаху или одмићиваху носиоце и спроводнике, те помоћи да промаше циљ своме путу те да не доспе у руке намењеним браниоцима хришћаиства.3) У исто време едпктом својим одредише најстроже казне, смрт и изгнанство, за свакога својега поданика, који бп ма како помагао опсађеницпма у Клису4), а онога првога дана боја под Клисом, кад је био најјачи окршај. млетачко бродовље веселило со хришћанском поразу. По некп од хришћана, избегнувши из боја доспе до мора н радоваше се видећи хвишћанско, млетачко бродовље, на коме се надаше наћи спаса, алп у место сажаљења и милосрђа према свима, Млечићи им се светише, вешајући их по катаркама и прикивајући на своје галије 5) Тим поступцнма својим према пострадалима нод Клисом Млечићн нагнаше сењске ускоке, шаку људи нлемена српског да им постану очпти и крвнп непријатељи и да пм за пунпх 20 година прнчнњавају неприлике и штете, које су износиле на милионе дпнара а то јо трајало све док ускоке не иреселише из Ссња и од мора даље у унутрашњост земље, то je трајало до 1618. године. Истина, Млечпћи не иропуштаху олако ускоке, али се и ускоци свегише, а освега им беше страшна и крвава! Било је тренутака, када је име «ускоци” у Млецима узнемиривало поноспту госиоду «царице јадранског мораи п када *) Spom. lirv. krajine, књ. I, лист ОХГЛХ, стј). 208. у белешци »Јшиисаној Ленковикевом извештају. 2) HcTOjmja ускока од непотписатог Флорентинца у Starinama jugosl. akadem., knj. IX, стј). 201 н 202. 3) Spomen. hrv. krajinc, књ. I, лист CLXXI, стј). 207. Види и у лист CLXYI, ctji. 221. (извештај Николе Алберти-а) н Историју ускока од нспознатог Флорентинца) у Starin IX, стр. 202. 4) Spomcn. hrv. kr.ijine, књ. I, лист CLXVI, стр. 527 и 228. (нзвештај Пнколе Албертц-а). 5) М. Magdića, Topografija i poviest grada Senja, ctj>. 111.