Delo

НЕШАЧКИ УНИВЕРСИТЕТИ (СВРШЕТАК). IV. Университетски учптељи и университетска настава. Црофесори и приватни доценти. У свима Факултетнма немачких университета предаје три врсте учитеља једна поред друге : редовнн проФесори, ванредни нроФесорп u прнватни доцентп. Допуштено је приватном доценту држати иредавања и вежбања (venia legendi), алп он за то није обавезан. Ни]е службено постављен, ua му не нде илата. Ванредан је проФесор постављени државни чиновник и обично добива илату; алн нема места нн гласа у Факултетским седницама : не суделујс у изборима, седницама и академнскнм исиитима. Редовни је проФесор државом постављен ималац једне од катедара, што постоје у Факултету: он је службени представник научне струке. Свн редовнн ироФесори чине Факултетско те.то. Ваља споменути н хонорарну проФесуру, што кад што бива: њом се да]с нрилпка заслужним старим научницима, ако Hiije слободна редовна проФесура за њих, плп је не желе, да могу слободно учитељеватп ; не разлнкује се положај хонорарннх проФесора, као н чланова академнјс, што предају, од положаја приватних доцената. Лектори су, као учитељи нових језика за практичну уиотребу, управо донуна ФилосоФСкога Факулгета, обично пностранци пореклом. Најпосле овамо снадају учитељи за борење, јахање и играње. Прво се хабилптуЈе као приватни доценат, ностаје након краћег или дужег врсмена пзванредан проФесор н наЈпосле, кад за то буде прилике, добива редовну нроФесору: тако представљају оне три класс уннверснтетскнх учитеља нормално иостуиање у академнском нанредовању (каријери). Правилом се то назвагн не може, тако су чести нзузеци од тог поступног нанредовања. Није сваки академискн учитељ морао бити приватан доценат, није ретко да се позивају и научници, што стоје изван универснтета, особито учнтељн пз гимназиЈа, а с друге стране не иостаје сваки прнватан доценаг профссором. Многи оду из университета да се прнме иракгпчна позива, духовне п светске службе, у