Delo

Д Е Л 0 152 школи, у библиотеци или у другом које.м пнституту: где који свега живота остану нриватни доценти, особито у медицпнском Факултету, где Bjiuieib}- практичног нозива лекарскога ншнга не смета, ако се хабилитује. У великим университетима није регко провестн нодоста времена и као изванј)едан прОФесор, а има и таких наставних струка, за које са.мо постојн изванредна ироФесура. Приватно је доценство, као Једна одлпка немачких уннверситета, одавно нривукло нажњу иностраних посматрача, за то није с горег peliii и љему коју више. То би, историски ценећи, био осгатак корио]>ативног университетског уређења. Као магистар (учитељ науке), од Факултета признат, добива нраво нредавати у том Факултету, а у философском (аргистичком) је Факулгету у нсто доба то била и обавеза, дужност. Разлика ce ночела нравиги и у артистичком Факултету између ностављеннх и илаћаних учитеља, обавезних за јавну и бесплатну наставу и између магистара који необавезно н без одређене плате учаху за хонорар. А настала је, кад су старији магистри-наставници н у том Факултегу добивали мссто у колегији. како добро на уживање, или нлаћану лектуру. Разлпка се увећала и потпуно извела за доба реФОрмацпје, кад је утврђена система сталних ироФесора и у философском Факултету. ПроФесорима cc ваљало брннути да одрже наставу, jej) je тако престајала обавсза учнти добив магистарски степен. Да се ко нрими у Факултег као magister legens, све се више уводи у обичај тражнти и даљс* рад на науци. Тако су постале данас уобичајене хабплитационе радње. Осим стеиена академиског од Факултета, у којем мисли чптати. кандидат, да добије venia legendi, мора поднетп штампане и писмене радове еврје, издржати колоквијум у Факултету и дј)жати огледно лредавање, а обично ее допушга да се неко може хабнлптоватп истом носле извеснога рока након свршетка студиЈа у унивепситету (трогоднп1њег). — Нису Факултети ни обавезани да нримају доценте. Једном речп смс се рећи, да се тако олако не дају ни venia legemli. Што бива нримљен кандидат у средину оннх, нз којих сс попуњавају нроФесорске колеппе, и ако не увек, ииак понајчешће, — у том је све значење хабилптацијн. lle добива нриватнн доценат с тпм и npaeo очекивати ирОФссо])у, алн се може надати да ће за краће или дуже време добити нзванредну нрОФесуру, ако се истакне нсколпким ваљаним радовима, особито научним. — Прнвагно доцеитовање за нојединца унраво су годиие вежбања, даје му се прилнка, да као учнгељ сгуни п да се вежба и даље усавршава у правога научнпка. Од особито је велике важности за иочстннка-профссора то учнтељевање, обпчно у скромнпм границама што сс тпче обнма предмета и броја слушалаца. Тако може да се вежба у вештнни академнскога учитеља п да ствар будс савладана п научена. Прве ногрешке се, а без њих ее бити не може, чине у ужем кругу и лакше поправљају; може поћп н другим нутем, који се помео на је ударио