Delo

— А што? — Да видимо: ко je бол>и рвач ! — Остави се! — рече Станко. — Да ти паднем «с колена”! — јекну Лазар. II самим погледом изазивао је. Станко се љутну. — Шта је теби, јаране ? уиита он, а у том гласу звонио је прекор. — Шта ту вас дан!... Смеш — не смеш?! — викну Лазар а беоњаче му од зала закрвавиле. — Најпосле. . кад ’оћеш! .. рече Станко чудећи се, шта му је наспело... И ухватише се. .. II понеше се по оној чистини ... Два дива, два рвача. два најбоља момка у селу, кушају снагу Све живо претворило се у око.... А опи се носе Обе стране једнаке. Колико ко влада снагом, толико и вештином; једаи другом пази на сваки покрет... — Не могу се оборитн! — вели Шокчанић. — Обориће Станко ! — Неће! — ’Оће! — Неће!.... Пашће ((ио кошке” (оба заједно)! — рече Поповић. Станко се смешка, а Лазара зпој пробија. — Оборнће Станко - Лазар малаксава!... рече Иванковић. Кад то чу Лазар, он навалп свом снагом на Станка... Али, Станко се чувао тако вешто, да милина беше ногледати !..,. Као да је знао сваку мисао Лазареву .. Виде Лазар да се пи снаго.м ни вештином не може иишта учинити, иа ирпбеже лукавству. Подби ногу Сганку и овај посрто. Јаране! — рече Станко. — Мн со «4iictow рвемо!.... Да сам ја тако тео, ја би’ тебе давно оборно!... Ја се овако рвем! — рече он бссно. II деспом погом удари леву Станкову. па навн снагом на леву страпу, да га обори... Али му не пођс за руком. Станко се већ надао томс колачу. Лева нога, коју Лазар хтеде иодбнтн,