Delo

о т а ц 25 Тамо, у тој страни, живи мој син Јеврем. И шапатом искрсно моли Бога да му ноживи сина и да му Бог сваку cpehy да на овом свету. И тако су расли дани у године Па кад је чуо о своме сину добро и кад је чуо да је он у свету далеком и непознатом пробио к’а црв кроз кору и да га грије сунце, он намисли да се крене из свога гњсзда, да на1>с сина и с њиме и поред њега да проживи остатак дана; па ако је син у добру и њему he бити добро, а ако пати и кабули, с њим he невољу делити и Tcuinhe га. Неколике године провео је мисле1ш на сина, али дуго, дуго о њему ништа не чу. И био би га, зар, прежалио и оплакао, да му, једном, не дође глас да је жив. Таворио је дане своје радеНii наполичарски код бољих домаћина; али кад чу за сина добру реч, он нрену душом и оживе. Сиромах — сиромах; није му много ни требало! Нсма никога до то једно детс. Ма и он, већ толике године отишао за хлебом у свет, изгубио се у магли и тамо негде легао је на посао да везује лику на опуту и сам себи очи отвори. А старац је у са свим забаченом и изгубљеном селанцету Тиоче, на окомку Копаоникову на самој граници српској н турској, што оно реч, просио дане у Бога, радсТн но туђини и сем Новога Пазара, где је излазио на тржиште, нигде Beher града није видео. — А ко зна, где је његов Јеврем! Једном наиђе неки трговац, враћајући се из Београда, на његово село, а весели старац окописти га питатн, зна ли што о његовом сину. А овај му каза да га је видео у Београду, да је тамо келнер у некој великој механи на главном месту. И вели му трговац: сину његовом иде радња баш добро и зарада му је велика и казао је, вели, ако сврне трговац у Тиоче, да нађе оца и да му каже лепо све но реду и да отац дође у Београд, да се види и да му онај мало иомогне у старости. II на дану н у сану ноче Јеврем да му се јавља. Види га често негде на путовању или га овај призива, па му се душа растужила; све је мислио: умр’о је мој Јеврем. Неки пут се, у сред Hohn прене: чује, неки далеки глас га из мрака дозива или лупа но забрану а кроз грање назре синовљев лик.... — О Јевреме