Delo

т Д Е Л 0 ирирсгчшх карактера н обичаја може гледатн с ужнвање.м не један иут. Једино јој смета романтична подлога, на којој ее заплет заснива, те та романтнчност јако одбија пре.ма реалистнчким тнповпма, Ова се шаљива игра може код нас с ужнвање.м гледатп н за то што свп представљачп без нзузетка играју своје улоге врло лепо. Други маџарски новитет јесте обнчан народнн ко.мад маџарскн Агнегиа. иозорпшна игра у трн чпна од III. Лукачп. Пнсан за недељну публику, овај је комад шарен као н она. За сваку врсту људскога соја нма ту примамљивнх сцена : за мека срца — тужнп појави, који се на крају крајева лепо свршавају: за смешљнву чељад — две шаљиве лнчности, које су неуморне у глупим говори.ма и радн>ама: за љубитеље несама бескрајна поворка маџарских арнја, које се певају и кад треба и кад не треба: за прнјатеље игратва — чардаш.. .. е.те, ту нма за свакога свега u свачсга, иа ко што воли нека у том п ужпва. Како је ко.мад на.мењен широкој публицн, тако је и обрада његова пшра а површнија, кнтњаетија а празнија; јер кад he оваква драма нмати пред собом тако неодабрану, лаковерну и с малпм задовољну публику, онда н њен маџарски писац нусти своме перу на вољу те пише сцене. Koje не одговарају иређашњи.м, карактерпше лнчности како год се хоће, пошто је уве])ен, да је успех комада обезбеђсн ако ничи.м другим а оно бар нзбором народннх мелодија, час тужних, час веселих. Та слобода пишчева, та његова очита ненажња сва се скупила ири обради главне личности. Агнеша се вери са ружнпм алп богатим газдо.м и обећава да ће бити искрена и верна, алп јој занесе памег некп леп дошљак, коме се и иоред задане речи од сваке руке намеће, а због н>ена слободна ионашања, њене суморности u хладноће добри њен муж убнја себе. Она је због срца иогазила заклетву п писац пе налази друга начпна да се извуче пз тога шкрипца, него казнп Агнешу тим, што јој за мало одузима свест, иа јој мало после новратп п разум и мужа и стару симиатију према њему. Како је овакво карактернсиње личности, н то главне, неосновано, слабо, иразно ! Отац Агнешин зназарђаве односе из.међу њсгове Агнеше п њеног мужа, алп се не меша у њпхове ствари. Он је н.мао код своје деце толико углсда, да je својим говором опамегио н своју старију ћерку, горонадну /КоФику п њенога иустога мужа. Он бп тако могао изгладитп и сукоб нз.међу Агнеше н њеног Верча, али то ппсац нпје хтео ураднтп ни за жнву главу, јер онда, знате, не бн бпло ни клања ножем. ни лудила, нн очпјнпх узвпка на позорнппп. ни плача у нросгосрдачној недељној публици, а без свсга гога нс сме битн једна солидна маџарска народна драма. Кад се у оваквој страховптој драми нађу п мирније личностп, онда оне одскачу према онпм људима, те су симпатичније н прпјатније. Ово особнто вредп за младу Агнешпну сестјшчину, безазлензг н веселу девојчнцу Плонку, која јс својом жнвошћу н нриродношћу права супротност ћудљивом н измајсторисаном понашању Агненшну.