Delo

НАУЧНА ХРОННКА оОТ вац. Кезао опанке узпцом. кроз јелек му на рукавима нропалн лактовп н да још нема гаћа — бно бп правп санкплот. Једног оваког „трговца“ из иожа})евачког округа, нађох за в})еме конгреса у најжпвл.ој пештанској улнцп. Кроз исцеиани кожух пзпшла она вуна. а они прсснп оианци сс расплпнулп, те му вире преко пвица окрајцп од исцепаннх чарапа — само што му гаће бсху чнтаве. На главп има ону шпљаету шубару, што се носн у том крају. — Ја га зауставпх н узех га резилптп: Ни у Пожаревац нисн тако нсцепан требао да ндеш, а камо лп чак овамо у Пешту, где ће те Мађарп овде сакупљенОЈ Европп као српског грговца да иредставс. Правн шумадинац, ретко и догонн овако стоку у Пешту но махом овн мелезанп: а шумадпнац. као прави н чпст Србин ua пут се креће увек у нразнпчком оделу. II овде су наше властн криве. Ја да сам срескп капетан свакога бих вратио, којн мп уљудно обучен у канцеларпју не дође, а знајте да бн то помогло, јер сваки којн год код капетана долази тражп од њега какву номоћ, нрпЈате.вство итд., па кад сељак осетп да уљудно обученог сељана капетан бегенпше, он ће се одпста и обући. Кад сам био овд. лекар, сваку сам сељанку враћао, која себе н дете нпје чисто обукла кад га на пелцовање доноси. Још у овој прилици мало се сељацп као н уозбиљнше, што ја то тражим од њиховнх жена — алн ја сам то снстематски терао. па сам н победио. Хоће но неки да нрнговори, алп други честптији сељацп увпђају н сами да се прпетојн н онн га ућуткају. У толнко пре то може капетан са људима. Алн нашп нолпцајцн тако се у народу понашају као да су од друге народностн, те само гледају да онај канцеларпскп иосао врше, а она његова браћа, одакле је u он сам изашао, макар голн долазили; он неће за то нн уста да отвори. Само гледа да га се час пре курталише. Предавања о заразним болестима Дуго сам се мислио, да лп у оиште о овим стварнма у једном нестручном листу да говорнм, јер знам добро да ће читалац одмах почети да преврће лпстове, чим стане чптати имена: бактерија, стрептококе, стаФнлококе, нпсушококе, итд. Један нолпцајац слушајућн разговор о овим разним кокама, упитаће: да лн ово нме те бактерпје носе, што налпче намале кокошке? но нпак за љубав оннХ, п ако за наше прплике неостварљивих, упутсгава о предохрани овнх болестн, ја ћу да нх нрикажем. Свака народност, која има свој медпцински Факултет одредила је једну комнснју, која ће своје мншљење о нојединпм заразннм болестпма да изнесе. Тако за болест дифтерију, пзнеле су ове комнспјс своје назоре •енглеска, немачка, Француека, руска, данека, швајцарскп, мађарска, шведска. зз