Delo

Т Р U М У 3 Е 33 — Ја те нисам звала ! она шапну ти’о, А шапат јој нежни једва чујан био С прва нисам знао, да л то човек збори, Ил’ то моју душу тајни говор мори. — Ја те нисам звала — ти си мене звао! Истине сам жудња, савест целог света, А нрате ме сумња и страдања клета K’o с впхором песак што се завитлао. II знај, ако мене почнеш богом звати, Награде земаљске ја ти нећу дати. Но у души твојој луча ће ми бити, Пустош твојих мисли ја ћу осветлити. И по души твојој счајник ћеш стати. А зрцало даће, на ћеш јасно знати, Да је све лаж само— ирошло добро твоје И да из ње греси с преступом се роје. Самномћеш крај врела светских деластати: Све што њуди крију, ти ћеш добро знати. II лаж своје душе видећеш у њима, Нећеш веровати лажнпм пророцима. Неће те занети лажних речи јека, Ни нежности плачне, ни убојна звека : У бескрајној жудњн потражићеш циља.. Дизаћеш се к небу, том извору миља. Дани ће ти тужни, пуни сете бити. А твоја ће песма у њих отров лити !. Ал’ ја ћу joj дати н силе и моћп, Неверна ће срца болом обнемоћи, А истпне шапат у њојзи ће бити, Уз крик очајања кроз њу ће се внти. .. ...То прошапта она. — Заплаках са јада И к’о роб пред царем ћутао сам тада. РИСТА Ј. РДАВИ R ДЕЛО IV 3