Delo

ОПСАДА СЕВАСТОПОЉА ПРИЧА Г.20ФЛ л. н. толстол 2. Севастопољ у мају месецу 1855. године. I Већ је прошло шест месеца од како је ироевирало прво зрно са севастоиољских бастнона и изрило земљу у непри1*атељским околима. и од тога времена хиљадама бомби и куршума летело је непрекндно са бастиона на барикаде и са барикаде на бастионе, а анђео смрти ширио је крила над њнма. Повређено је хиљадама људског самољубља, а хиљадама се задовољило, наљутило, хиљадама — умирало у наручју смрти. Колнко је само ружичастих г])обова и платнених иокрова! А са бастиона разлежу се све они истн звуци, све онако исто, са нехотичном зебњом и страхом, гледе Французи из свога логора на јасно вече, на жуту, изривену земљу севастопољских бастиона, на црне матроске Фпгуре, које се крећу по њнма, и броје бреше, из којих срдито стрче гвоздени топови; све онако исто посматра Француске Фигуре кроз доглед, са узвишнце, штурмански унтер-ОФицир, њихове батерије, шаторе, колоне, које се крећу по зеленом брду и димове, који зацурњају на барикадама, — и све, са истим одушевљењем, хигају с разних страна света разноврсне гомиле људи, с још разноврснијим жељама, к овоме судбоносном месту. А шггање, које динломате нису решиле, још се не решава прахом и крвљу. II.II. У опсађеном граду Севастопољу на булевару, крај навиљона, свира пуковска музика и гомиле војника и жена крећу се свечано по стазама. Светло пролећње сунце изгрејало је јутром пза енглеских утврђења, нрешло на бастионе, за тим на град, на николајевску касарну н. подједнако радосно светлећп свима, сад се весело спушта далеку плаву мору, које, љушкајући се одмерено, одсјајкује сребрним блес-ком.