Delo

ОНСАДА СЕВАСТОПОЉА 4r> — Да, ватра, — рече Михаилов, сећајући се, како је он те ноћи, нровлачећи се кроз опкопе на бастион, срео Калугпна, који је ишао храбро, звецкајући сабљом. — Ја, по реду, тррба да идем сутра, но код нас је болестан. продужи Михаилов, — један ОФИцир, те тако ... Он хтеде да исприча, да није његов ред, али иошто је командир 8-ме чете болестан, а у чети остаје само прапоршчик, он је сматрао за своју дужност, да предложи себе на меето иоручника Непшисецког, и с тога ће ићи данас на бастион. Калугин га не саслуша. — А ја бих рек'о, да ће ових дана биги нешго, — рече он кнезу Галцину. — А шта, да неће битн сад што год ? — запита Михаилов бојажљиво, гледајући час на Калугина час на Галцина. Нико му не одговори. Кнез Галцин само се некако намршти, крену очима поред љегове капе п, ћутећи малко, рече : — Ал’ је дивна она девојчица у црвеној марами. Знате ли је ви, капетане ? — Она је близу мог квартира, кћи једног матроса, — одговори штапс-капетан. — Ајдете да је разгледамо боље. II кнез Галцин узе под руку с једне стране Калугина, с друге штанс-капетана, будући у напред уверен. да ће иоследњега то веома обрадовати, што је у истини н било. Штапс-капетан је био сујеверан н сматрао је за велики грех, да се иред бојем занима женама: ну, у овом случају он се приказа као развратник, чему, очевидно, нису веровалн ни кнез Галцин ни Калугин и што је веома зачуђавало девојку у црвеној марами. која је често пута опажала, како је штаис-каиетан црвенио, пролазећи поред њених прозора. Праскухин иђаше нозади и гуркаше руку кнеза Галцина, чинећи разне напомене на Француском језику : ну иошто се није могло ићи у четворо по уској стазици, он је био принуђен да иде сам п тек на другом путу узе нод руку иознатог н храброг морнарског ОФицира СервЈагпна, који му ириђе н нроговори с њим и који је такође желео да се нридружи овом аристократском кругу. II иознати јунак с радошћу пружи своју снажну руку Праскухину, за кога су свн, па и он сам, зналп да нпје од најбољих ОФицира. Када Праскухнн, објашњујући кнезу Галцину своје нознанство с овим морнарем, шану му, да је то познати јунак, кнез Галцин, којн је бно јуче на 4-ом бастиону и видео на двадесет корака од себе како бомба ексилодује, сматрајући себе не мањим јунаком од тога госнодина, и претиостављајући, да се врло многе репутације добивају олако, не обрати на Сервјагина никакву пажњу. IIIi апс-капетану Михаилову тако је била пријатна шетња у овакову друштву, да је и заборавно на мило инсмо из Т. и оне мрачне мисли, које су га сналазиле новодом скорашњег ндења на басгион. ()н се забави са њима догле, док онп не иочеше да се разговарају искључиво између себе, избе-