Delo

50 Д Е Л 0 — Да, ја сам сад мислио да је то звезда. а она паде ... гле, прште. А она велика звезда — како је оно зову — као год бомба. — Знаш, ја сам толпко навикао на те бомбе, те сам уверен, да ће ми се у Русији, у звезданој ноћи, чинити да су то с-ве бомбе, — тако се привикнеш. — Ама како би било да и ја пођем на тај испад ? — рече кнез Галцин после тренутног ћутања. — Батали, човече, и не мисли! Па ја те нећу ни пуститп, — рече Калугин. — Стићи ћеш, братац, иолако ! — Збиља ? ... Дакле мислпш да не треба ићи, а ? У то време, у истом нравцу, камо су гледала ова' господа, пос-ле топовске грмљаве, чу се ужасна паљба нз пушака, — хиљадама малих пламенова, севајући непрестано, засијаше се по целој линијп. — Ето, то је оно кад се почне од истине ! — рече Калугин. — Ја не могу хладнокрвно да слушам тај нушчани звук: некако, знаш, хвата за душу. Гле, и ура., — додаде он прислушкујући далеко отегнуто брујање стотинама гласова: „а-а-а-а“, које је долазило до њих са бастиона. — Чије је то ура : њихово или наше ? — Не знам: но то је се већ почело кундачки, јер се паљба утишала. У то време дојури под прозор, к вратима, ОФицир е козаком н екочи е коња. — Одакле ? — С бастиона. Потребан ми је генерал. — Ајдемо. Ну, шта је ? — Атаковали ложементе ... заузели... Французи доведоше огромне резерве ... атаковали наше ... било је само два батаљона ... — говораше задихан онај исти ОФицир, што је долазио у вече, једва долазећи себи, али идући вратима веома одлучно. — Шга, одступили ? запита Галцин. — Не, — одговори ОФицир љутито: — стиже батаљон, — одбише ; но убијен је командант пука и много ОФПцира, наређено је да тражим помоћ . . . II с тим речима он оде с Калугином генералу, куда ми нећемо за њима. Иосле нет минута Калугин је већ јахао на козачком коњу (и опет са оним особитим, quasi — козачким држањем, у коме, опазио сам, сви ађутанги виде, не знам зашто, нешто нријатно) п касом оде на бастион с тим, да тамо иреда нскс наредбе и сачека извешће о коначном резултату боја: а кнез Галцин, под утицајем оног тешког узбуђења, које обично причињивају блиски знаци боја на гледаоца, који не узима у њему учешћа, изађе на улицу, u стаде, бсз икаква циља, да хода по њој напред н натраг.