Delo

ОПСАДА СЕВАСТОПОЉА 53 рече он, показујући војника, који је шиао мало нанред, ослањајући сд- на пушку и с муком вукући леву ногу. Кнез Галцин се зас-тнде за свој неумесан нрекор. Он осети како црвени и окрете се, не питајући внше рањенике, на оде на завојиште. Иробијајући се с муком кроз рањенике и војнике, који су улазнли са рањеницпма и излазили са мртвацима, Галцин уђе у прву собу, ногледа и одмах се, нехотице, окрете натраг и побеже на улицу, — тоје било одвећ ужасно! VIII Велика, висока, тамна сала, осветљена само са чегири или пет свећа, с којима су доктори прилазили да разгледају рањенике, бсше сасвим пуна. Носачи непрестано доношаху рањенике, сиуштаху нх, Једног до другог, на пбд, на коме већ беше тако тесно, да су се јадници гурали и квасили једни у крви другпх. Баре од крви, које се виђаху на незаузетим местима, узбуђено дисање неколиких стотина људи и испарења радника са носилима ствараху неки нарочити, тежак. густ, заносан смрад. у коме тињаху неколико свећица у разним крајевпма собе. У ваздуху се носаше говор разних људи, стењање, уздаси, крчање, које прекидаше по неки очајан јаук. Сестре, с мпрним лицем и изразом, не оне пусте женске болећивости, већ истинског практнчног учешћа, кружаху међ крвавпм шнњелима и кошуљама, корачајући тамо и амо преко рањеника са лековима, с водом, с повезама, са шарнпјом. Доктори, са засуканим рукавима, клечећн нред рањеницима, крај којих држаше свеће помоћншш, разгледаху, иииаху п прегледаху ране сондом, не осврћући се на ужасну кукњаву јадннка. Кад уђе Галцин, један доктор сеђаше крај врата за •столом и заппснваше већ 532. — Нван Богајев, редов 3-ће чете С. нука, fractura femuris complicata! — внкаше други е краја еобе, пипајући разбијену ногу. — Преврнндер га. — А-јао-о-о. оци моји, вн оци наши ! — викну војник, молећи да га не дирају. — Perforatio capitis. — Семен НеФердов, потпуковних Н. пешадиског пука. Ви малко нотрпите, иуковнпче, а овако се не може, ја ћу бацити! — говораше трећи, брљајући неком куком по глави несрећног потпуковника. — Јаој, не треба! Ох ради Бога, брже, брже, ради... а-а-а-а-а ! — Perforatio pectoris . . . Севастијан Среда, редов ... којег нука ? .. У осталом, не шшште: moritur. Нос-ите га — рече доктор, одлазећи од војннка, који, прврнувши очи, већ закркља. Око четрдесет војника — носача, чекајућн да носе превијене у болницу и мртве у капелу, стајаху крај врата и ћутећи, ио некад уздахнувшп тешко, гледаху ову слику . .. НАСТАВИЋЕ СЕ