Delo

Д Е Л 0 52 — Ја како ти они нодскочише, браћо моја, — говораше басом један висок војник, носећи две пушке на плећима, — кад јурнуше, па кад викнуше : „Алах, Алах !“ — тако ти се пентрају један преко другог. Једне тучеш а други одмах за њима, — нпшта не мош’ да учиниш. Тушта и тама ... Ну ту га Галцин нрекиде и заустави. — Ти си са бастиОна'? — Тако је, ваше благородије. — Нснричај шта је тамо било. — Шта је било'? Јурнула, ваше благородије. њихова сила. јуришају на шанац, па то тн је. Освојпше сасвнм, ваше благородије. — Како освојише'?... Та одбилп су ux? — Јадно ти га одбили, кад је се дигла н сва његова сила. Све су нпс потукли. Војннк се варао, јер шанац је бпо у нашим рукама ; то је била особина, коју је сваки могао опазпти : војник рањен у боју свагда сматра ту битку као пзгубљену п крваву. — А менп рекоше да су одбили ! — рече Галцин са досадом. Мож’да су одбили после тебе '? Јеси ли ти давно отуд '? — Овога тренутка, ваше благородије. — рече војник. — Мучно : мора да је остао шанац у њпховим рукама, — сасвим освојише. — Па зар вас није срамота; предали шанац? То је ужасно, рече Галцин. на.љућен њиховом равнодушношћу. — Шта ћеш, кад је сила. промрмља војник. — Еј, ваше благородпје, — проговори војник са носила, — како дз не дамо, кад је готово све премлатио ? Кад бп била наша сила, ни за жпвот не бп дали. А ’вако шта да му радиш? Ја једног заклах, а ту кад лп ме ударп... О-ох, лакше браћице, равније браћо, равније идите .. „ о-о о — зајаука рањеник. — А видиш ти молпм те, како се многн без потребе враћају, рече Галцин, заустављајући оног велнког војнпка са пушкама. — Зашто ти идеш ? Еј ти, стани ! Војник стаде и скиде каиу левом руком. — Куд ћеш ти u шта ћеш'? — викну он на њега. Неваљал ... Ну приближив се војнику, он опази, да мујесвадесна рука, више лакта, била у крви. — Рањен сам, ваше благородије. — Чиме си рањен ? — Овде, еигурно куршумом, — рече војник, показујући руку: а овде ... не знам чиме мн је глава разбијена, — и, нагнувшн се, показа крваву ц слепљену косу на иотиоку. — А чија ти је друга пушка ? — Штуцер Француски, ваше благородије, — огео сам! Паја се не бих ни враћао, да нисам морао водити овога војника : иао би сиромах, —