Delo

Једном своЈОм Фигуром ФалстаФ представља да y њему има много матерпје. 0 својој велпкој подобности за падаље, тоњење, говори он сам. Положај евоЈ кад су га бацили пз котарице с рубљем y Темзу он овако ■оппсује: „а no мојој корпуденцпјн вп можете судити да ja владам прпличном способношћу брзо да тонем“ (дејство 111, појава 5). Трп експерпмента која ce с њим чпне y комедијп (111, I Y н Y дејство) потпуно одговарају оним трпма експериментпма y Беконовој Historia densi et rari, која говори о скупљању п ширењу матернје y проотору, плп као што ■сад кажу о физпчкои стању тела. Прва шала пзведена над ФалстаФОм (бацање y Темзу заједно с пржавпм рубљем) одговара експерименту загревања y затворено.м простору с охлађпвањем које за тпм долазп. Матернја већ почиње да ce топп, алп то спречава хладноћа. Друга шала (ФалстаФа облаче као бабу и бпју батиномј одговара познатом Факту, да ce гвожђе п челпк ne истапајуна обичном огњу, него добпјају само неку мекоту, губе свој сјај п постају гппкп и угодни за ковање. Трећа шала (Фалстава rope свећама ђаволи и on ce страшно дере) одговара томе Факту. да тело нзвесне дебљпне пс водено-спровом садржпном, кад ce прпнесе огњу, црвчн п пуцка док га ne обузме ватра. Радп већега п бољега уверења Борман наводп оппс ФалстаФа о његовој ладној кади y Темзи, y коме je сама Физпка с многпм технпчкпм термпншха, од којих ce некп налазе само y пздању Шексппрових деда од 1623. годпне (седам годпна посде Шексппрове смртп), a y првом пздању од 1602 годпне пема нх..., КомедиЈа Сан летње uofiu пма y себп много слпчностп с Беконовпм делом Inquisitio de magnete, које je пздао Eawley 1658. годппе, за тпм с Беконовпм предговором ка делу Historia sympathiae et antipothiae rerum п еа евпм оппм што je о симпатијп п антипатпјп речено y прпродној му иеторпјп Sylwa sihvarnm. У предговору к „историјн спмпатнје п антппатнје“ Бекон велп ; „утпцај наде na људе веома je на лпк на дејство извеснпх лекова којп пзазпвају can п заједно с тпм весела u пријатна сновнђења“. Несумњиво je да je ово указпвање na скрпвенп параболпзам y „Can једне летње ноћи“l У комедпјп Млетачки трговац пграју главну удогу залога с уговореном накнадом Фунте меса трговца Антонпја п судска расправа о томе. У последаем пздању својпх Есеја. којп су пзашлп;l62б. годпне, Бекон je пзнео u свој новп сппс Of Usury (о зеленашлуку). Да ce впдп веза п слпчност нзмеђу ова два сппеа ево некодпко карактерпетпчнпх основнпх мпслп п података: У Беконову поменутом сппсу: многп су оштроумпо судплп о зеленашлуку. Комедпја : Антонпјв ce често подсмева Шајдоку за љегове пнтересе. Бекон : Интережџпја највпше псмева суботнп одмор, јер on тера свој занат п y недел>у. Комедпја: Шајлок пнтережџпја куне ce једнако „светом суботом“. Бекон : Интережџпје Mopajy да носе поморанџастодпметне боје капу. Комедпја : Шајлок Јеврејпн и носп потоме такву капу. Бекон : непрпродно je да новад даје новац. Комеднја : Шајдок

476

ДE Л O