Delo

небес-) алп п Србин-грађанин пт д. имају y некнјем облпцима ширу основу na пх опет Новаковпћ није одпјелио од јелен. Алп кад ce утврђују деклпнације не смије ce гледатп на таке сптнпје разлпке јер пначе требадо un п y српском језпку још више дијелптл : напротпв кад ce узму y пједпнп ceu облпцп неке врсте рпјечп (a то јењпхова деклпнацпја !) пзлазп чпсто п бпстро да мп немамо него три cane деклпнацпје: која y генптиву једнпне пма наставак a, па која нма наставак е ц напокон која ппа наставак u; то je све што смо мп спаслп од старога богаства ппенпчкпјех облпка ! II y погдеду коњугацпје H. ce држп као свп нашп новпјп грапатпчарп осим Љ. Стојановпћа подјеле МпклошпћевеКолпко je тај распоред згодан с научнога гледпшта, нпје овдје мјесто да ce псиптује, алп сдободно ce поже пптатп je дп тако згодно запрактпчке потребе. Кад ce ствар узме с ове стране мени ce чпни да Мпклошпћева подједа нпје нн мадо практпчна јер кад ce впдп велпкп број образаца којп je за њу потребпт, морало бп ce казатп да ce обдпдп српскпх глагода бог зна колпко међу собоп раздпкују, док напротпв ваља да je мадо y Kojen језпку коњугадпја тако једноставна баш колпко y српскоп; само презенат ii пнперфекат пмају тројаки завршетак а осталп обдпди само no два. С друге стране мора ce прпзнатп да ово тако једноставно грађење глаголскпјех обдпка подоста порепећују то, што ce y пногпјех глагода разлпкују one двпје основе од којпх ce баш граде свп глаголскп облпцп т.ј. презентна u пнфпнптивна. Стога ја дшсдим да бп п најбоље бпло да ce ово двоје ne мпјеша: напосе бп требало узетп како ce облици nnjeњају, п то бп ce могло обавптп са мадо образаца п пало правпла, а напосе опет како стоје једна према другој двпје глагодске основе. Овако группраље матерпјала пма п ту добру страну што бп ce друга партпја (тј разликовање основа) дајбудп y књпгама наппјен.енпјеп нпжпп школама могла сасвпм пспустптп илп само y крахко споменутп, јер школска дјеца нптп треба да уче пз граматпке нптп могу пз ње научптп nnji- да труди.м. ппа y пнфпнптпвт трудити док види.ч mia видјети, пдп према касати п писати да y презенху стоји касам алп пишем : то дјеца већ знаду из жпвога говора. као што знаду да je од иост генптпв аоста п од кост напротпв кости■ У граматпцп која je нампјењена одрасдпјем паравскм разлпковање основа не смије ce пспушхатп. Адп je ли тада за nam језпк довољна дпоба Мпклошпћева ? Нпје нпкако, јер ако ce cano за два гдагода ( умјети n говјети) узппље особпт раздпо y 111- врстп, зашто ce нпр. не би узео свој раздпо, паче своја врста за саати-саи.ч пли за аојата ао]ем ? a зашто ce глаголп na — ивати не бп одпјелплп од онпјех на овипс? куда лп бп ce пак no овакој дпобп nt-тнулп гдаголп сио.чињати — њем, ароклињати —њем птд ? Тпјех недостатака, njom другпјех не бп бпло кад бп ce српскп глаголп разврстплп збпља преиа своjun врстама a не бп na сплу утјеравали y МиклоппАеве врсте п раздјсле, којп нпјесу довољнп нп за старп словенскп језпк за којп су удешснп- Од поједпнпјех ствари, које бп ce погде пстакнутп, хоћу да споменеп cano двоје : Н. узпмље презенат јесам y 2. раздпо I. врсте, a гда-

Д£ Д 0