Delo

подмету, самостални додацп подмету, радно стање итд.). Напосе спомињем шгена за наша четирп акцента : Новаковпћ пх зове овако : ' „кратак“, " „оштар“, ' „дуг“, ~ „високо дуг“. Мени ce ова имена не свиђа|у: npuje свега кад je ' кратак, могао бп ко промпслпти да ~ нпје кратак, затпм за пме четвртога акдента требамо двпје рнјечп, a напокон ако ce од два дуга акдента један има боље означитп атрибутом „впсоко“, то je онда ' високо дуги акденат a не ", јер када ce истијем tobom пзговарају два облика што пмају та два акцепта (напр. глква-гл&ву) y првога г.тас пде на вшпе него лп y другога. Зато ja мнслпм да je најзгоднпје звати српске акценте као што nx зове Павпћ, тј. ' „тежак“ „оштар“, " двострукп, ~ обли. Ha тај ce начин сваки акценат означује једнол рнјечју, na ce то име y погледу знакова ’ п ' слаже с њпховијем обликом a никако ce не протпвп њцховој наравп, док ce знакови и ' исто онако зову као што ce зову y другијем језицима (нпр. y грчком п Француском) којп ce пу Србији уче. Нпје na даље нпкако добро што H. y имена узпмље не само бројеве већ п замјенице iy чл. 22 и 311). Што ce распореда тпче Новаковпк ce строго држп чпсто научнога реда, na му ce с те стране ne може нпшта забавити. Добро je и то што ce y погледу науке о основама вратио na Миклошикев ред, no којем ce за свакп наставак одмах na пстом мјесту спомпњу п које су основе њпм непосредно грађене од корпјена и које су постале од другпјех основа. Напротпв с практпчког гледишта (a ова граматпка хоће баш да y првом реду задовољава практичкијем потребама) мпслим да ce momo којешта мпјењатп. Тако нпр. сигурно бпло бп згоднпје да ce о пзвођењу компаратива („првог реда поређења“) говорп y науцп о облпцпма гдје ce говори u о деклпнацпјп придјева. Псто тако бпло бп бол>е да ce о бројевпма свпма заједно говорп na једном мјесту; y Новаковпћа na стр. 180—183 говорп ce о „бројевима који ce мијењају no обрасду зазамјсница‘-. a иет шест птд. na редни бројевп спомшву ce на стр. 126, 127. na опет na стр. 166, док ce о двојица итд. и ne говори као о брсјевпма. Hero то су сптнице према великој сметњи што доносп научни распоред y деклинацији и коњугадији. Новаковић узимље y „промјени“ пменпца иет врста : I. јелен отрач , Мирко, Ћилоје : II- село иоље; Ш. жена; IV. crsop, кКи, мати : У. алеме, тане, небо. Ta ce дпоба не може оправдатп. Да нпје Ј'дешена сасвим према старому слов. језику, то ce одмах види, алп није удешена ни према садашњем стању срп. језика, јер П. и Y. врста имају данданас y српском језику исте наставке као n I. Зашто бисмо дакле одвајалп one двпје врсте од прве ? Што село n аоље пмају « « y номпнатпву једннне није довољан разлог да их одвојпмо од јелчн n орач-. сасвнм псте наставке y истом падежу имају и Мирко u Милоје na их опет Новаковић ne меће y П. врсту већ y I ; село и поље имају допста и y множишх сел a —аољ a, алн п Мирко ■■ Милоје имају y вокатнву Мирк- 0 • Милој- е док јелен н орач имају јелен-e — орачу. A зашто пак ne би ишлп успоредо алеме — тане —небо и с&ло —иоље ? Ono троје има истина y другијем обдидима ширу основу (. алемен -, танет-,

493

КРПТИКА П БПБЈШОГРАФПЈА