Delo

вно показује опћп славенски схепен развнтка) и да тумачи како и (докле ce може) зашто je то бпло ; на тај бн начпн образован Србпн имао добар темељ за разумпјевање развптка својега језпка и његова одношаја према осхалијем славенскпјем језицима. Све што пде преко тога, нарочпто тумачење појава што су српскому језику заједнпчкп с осталпјем сдав. језпцима, ja бих оставпо научној граматпдп сри. језпка пдп још боље славенској граматидп. Зато y арактичној грамахпцп срп. језпка, ма бпла намнјењена образованој публици, ja не бпх никако тумачпо нпр. како je постао завршетак y аорпсту тресох као што ни Н. не тумачп како je постао завршетак y генпхпву ;елема, плп не бпх тумачио како je иосхало oj y лој као што п Н. не тумачп како je постало ч у пчела птд. Напротпв тумачпо бпх како je постао пнструменхал женом. према стсд. женсиж п споменуо бпх да y 1. лпцу множпне према стсл. M'h стојп y српском наставак мо. Hero (да узмемо ствар с практпчнога гледпшта) ja ce бојпм да бп мДргому п та моја мјерабпда превпше, na зато не знам не бп лп бшш добро да ce п цпјело ово „научно“ тумачење одпјелп од осхалога „оппснога“ хексха бидо y напоменама црп дну схране плп y чданцима шхампанпм друговачпјим (спхнпјпм) словпма. Пначе y хумачењу језпчнпјех појава не може ce казахп да je Н. свуда погодпо право. У погдеду промјена шхо бпвају y вокала он ce схрого држп схаре Мпклошпћеве хеорпје која je сада y науцп коначно зампјењена бољом, алп нн no Миклошпћу ce ne смпје казахп да ов посхаје „снажењем“ од y (чл. 57) или да аарати ихд. иосхаје од аорити преко иаарати —аоорати (чд. 59). Ведар не.ма посла с корпјеном вед- којп Je y довести птд., a нп вук са вуЛи (чл. 116). Рпјечп као грађа, ceafja, eofja пгд- нпјесу посхаде од *градија пспадањем гласа u већ дпрекхно од град-ја (чд. 151 б), a илијен (плРпб) никако ne посхаје од *П.тћв-Н’l> (чл-172). У дебљи нпје никако нзбачено е ( *дебаљи ) већ je псхо хако начп њено као и дубљи од дуб-ок (чл. 269); и дуљи nuje од дугљи всћ je од схарога компарахпва диљи, само шхо je y вокалу помјерен са дуг, према којему je п од дуљи постадо дугљи (чл. 259)- Да су „бројевп реднп пети, шести пхд. посхалп арпје бројнпх пменпца ает, шест нтд." наставком b (чл. 264. п 266), io неће нпко вјеровахп! ja мпслпм да ne хреба доказпвахп да су напрохпв људп од ает дошлп na шти a не обрахно. Ko нпје посхало непосредно од корпјена већ je сложено са то (еђто) псхо онако као што (чбто) (чл. 268). Полубрат п домазет нпјесу постале од основа већ ОД гоховпјех рпјечп аолу п брат, до.на п зет, na захо ono y (y иолубрат) п a (y до.чазет) mije нпкакав пзузехак већ je na својем мјесту (чл 277); псхо хако хреба хумачпхп н y y братучед (чл. 278). За neuocxojano a y деклпнацпји ja ne бпх рекао да га y осхадпјем naдежпма оспм ном. (ак.) једн. и ген. множ. „несхаје“, већ дасехамоипје развпо јер га нпје нџ хребало (чд. 322). Бресква u арасква нпјемлађе од бреска п араска нпхп je хамо умехнухо e већ je обрахно ово млађе (према ген. множ. бресака , ирасака) a ono схарпје (чл. 357). У генпхпву мпож. лађи завршетак u нпје „по схароме правпду“ (дакле nuje према

498

ДE Л O