Delo

нутп. Hero ja сам ce већ. преппрао за тај наставак na нећу да овдје понављам разлоге којп нијесу побпјенп, ади то ће мн свак прпзнати да je врло чудно што Н. п не спомпње тога наставка a тамо y чл. 407 сам ппше „по свему народу“ a y чл. 596 цитује екавску пјесму гдје каже „у мојему двору“. Нпје пак тачно што ce за јужни говор каже да тврде основе пмају завршетк е-ијех птд. a меке -их птд.; пстпна je напротив да ce y некијем јужнпјем говорпма мпјешају п једнп п другп завршецп кодпко y тврдцјех толпко y мекпјех основа (na тако п Вукппше), док ce y другпјем говоре само „тврдп“ завршецп -ијех птд. (чл. 393) r захо ce не смије казахп да од вас, премда ее иначе мпјења као меке основе, пнструментал „ипак“ гласи свијем (чл. 397). За број два ja сам слушао п чпхао да y датпву гласп два.ча: H. y обрасцу (чл. 497) има само двема, алн мало даље (чл. 409) каже : „...као mio два mia двама....“ Када ce пак ухврђује правило за мпјењање бројева два, o 6a f т_ри, четири било бп добро казахп да Данпчпћ мпјења број п иза приједлога ако je број сам a нема пменпце уза ce н. пр, једна од двију. каткада иаче и y хом задњем случају нпр. ирема тима двјема оаштинама, a да пх још чешће мијеља кад нема прпједлога н.ир. натаисе главама чегирију п ja мпслпм да ce хо слабо говорп, алп je опех добрознатп да Данпчпћ хако ипше (чл. 411)- За прошло врпјеме нпје пзлпшно споменухп да ce y ппхању упохребл.ава пуна облпк глагола јесамг јеси ли видио ? (према видио си ) (чл. 546). У погледу паспва хребало бп разлпковахп узпмл>е лп ce паснвнп пархлцпп перФекшвног плп пмперФекхивног глагола : н.пр. y ријечпма ja са.ч хваљен п ja са.ч аохваљен ja бпх гохово рекао да je разлпка већа него ли уопће пзлази пз разлпке међу свршеном п несвршеном радњом, алп за сада не могу хога похврдпхп згоднијем прпмјерпма .(чл. 550). Најбољп п најорпгппалнпјп део Новаковпћеве грамахпке je без сумње синхакса: жалпхп je само шхо ce он п ту одвпше држао Мпклошића. За Мпклошпћа je напме спнхакса само паука о значењу врсти п облика, a баш оно шхо бп хребало да je спнхакса, х.ј. наука о реченпцама хога y њега нема. Ту je погрешку Мпклошпћеву Н. увпдпо na je он узео y обзпр ne само врсхе рпјечи п њпхове обдпке већ u саме реченпце. Алп тога нпје учпнпо y onoj мјерп, која je свакако похребпха за оваку кљпгу као шхо je његова, na ja мпслпм да би његова спнхакса добпла много већу врпједносх кад бп ce y н>ој казадо, ne само како ce која подређепа реченпца веже за главну, већ n хо како ce њено значен>е Јшјења према хому којом je везом везана п y којем je облпку глагол y њој. Узмпмо прпмјера радп погодбене реченпце: Н- за њпх каже : „...онда ce подређена скопчава за главну плп упптнпм реченпчнпм облпком, или свезама и ирплозпма да, ако кад док (докле )“ na слпједе прпмјерп (чл. 739): алп колика je разлпка између његова прпмјера „ако су/јено буде, ja са.ч рад издати joul ове књиге на свијет 1 ' ц „кад би иророци били, не би били људи l u ху разлпку свак осјећа, алп зашхо ce не бп све то лпјепо казало како о овпјем тако о свпјем другцјем врстама реченп-

502

ДE Л O