Delo

вор те покварили хобожњпм научнијем Философдсаљем здравп оспов Вукова дпсања. Иначе, кад већ говорпмо о овпјем злокобнпјем групама ja мислим да нам je Н. морао казатп ne само како их треба y књпжевном језпку писати већ п како пх хоеба изгрварати : треба лп збпља да ce y почетци , судци чује оно т-д дред ц? a градски, хрватски како треба пзговаратп ? тако како je ппсано пдп са ц мјесто дс-тс плп само са с без д-т ? Закључпћу „кључем“ (стр. 406—512). Обплан, тачан ц јасан регпстар велика je помоћ за свакога којп требује оваку књигу, na треба да смо п на њему захваддп Новаковпћу. Његов je „кључ“ врло обилан (бројп преко 100 страна), a мислпм да je п тачан адп нпје достајасан, јер гдје ce за коју показну рпјеч упућује на впше чланака, често ce не каже шта je о њој казано y сваком чланку, него ce једноставно ниже неколпко бројева један за другпјем. Тако н. пр. за „а непосхојано“ naбраја ce y почетку 11 бројева, за „ a дасхавак“ 20 бројева, за „бпти" 14 бројева птд. Каткада ce узхшље y једну показну рпјеч гахо ce не бп ■смјело сасхављатп: хако н. пр. под „а насхавком“ узпмље ce заједно п гдагодски н именскп насхавак, под „ао“ усклпк ао п гласовпа група ао пхд. У задњу хреба наравскп да ce позабавпм око срисхва ц хрвасхва јер y нас данданас богу хвала не може шхо бихп потпуно ако ce y io не дарне. Ja мислим да сам дужан хо учинихи, јер ме болп када впдпм да ce y научнијем схварпма које ппшу Србијанци , који су најдаљи од ове наше несрећне распре, пзносе схвари које не одговарају правијем прплпкама a дпвно похппрују вахру међу завађеном браћом небраћом. Новаковпћ y чл. 47 I’оворп ово : „Ocrni ових слова (х. ј. ћирилице) ипше ce српскп језпк и лахиницом међу Србнма западне (кахоличке) дркве п .Хрвахпма, који су, радп кљижевног јединсхва са Србима, примили месхо свога обласног дијалекха наш српски језик, пада сад п хрвахскпм зову“Ako добро разумпјем Новаковића, хо он узимље да je шхокавски говор ■ — српски језпк, шхокавцп кахолицп да су Србп западне цркве a кајкавди да су Хрвахи: није ми пак јасно бројп ли чакавце y „Србе западне цркве“ дли y „Хрвахе“, алд биће прије ово друго. Hero може ли ce казахп да je шхокавскп говор само „српски језик“? Ja мислим да не може: шхокавци пкавди y схарнјпм п новијин хрвацкијем крајевшма нпјесу ce никада звалп Србпма већ ce зову „Хрвахима“, na охк} г да би ce њима смјело одридахп право да свој шхокавски говор зову „хрвацкијем“ као шхо га „Срби“ зову „српскнјем“? To право регбп да пм сам Н. сасвим не нијече, јер y чл. 393 каже да„уоснова, којнма су да крају непчанп сугласнпцп, од схарпне je им , их као шхо je и сада y оба сра■сла говора.“ Дакде и no његову рачуну „српски језик“ састоји ce из два говора, a io су јекавски ц екавскн, док хрећп говор, икавски, није „српски", дакле не може бихи него „хрвацки“. Ако je хако, хо би хада хребало да Н. ону своју хврдгву y чл. 47 исправп хе од пршшке рече „да •су Хрвахн, ради књижевнога јединсхва y пашем народу, осхавили које свој обдасни диалеках (кајкавцп, чакавци). a које свој обдасни говор

505

КРПТПКА U БПБЛПОГРАФПЈА