Delo

друго него кад ce узме зар na ц то треба прохумачпхп (чл. 714). За одрпцање пак не смпје ce заборавпхп да ce y заповједном начпну може псказатп п y обдпку да пијеси рекао\ нли данеречеш! (чл. 719). У чл-747 каже ce за реченице за посљедицу и узрок, када ce скрате. да од њпх постаје глаголскп прплог садашњега времена; напротпв y чл. 754 говорп ce (како п треба) да ce могу сажетп прплогом садашњега и ирогилога времена. Оспм друговачпјега распореда y науцп о основама ново ce пздање разлпкује од старога y главпоме још xroie што пма „додахак“' y којему су иравпла о реченпчнпм знацпма п главнпја о правоппсу (стр. 383 406). Ja мпслпм да je то добро, јер и образованому човјеку може каткада требатп номоћп п y хом погдеду. Пз овога одјела ja ћу да пстакнем двпје трп стварп из иравпла о ортограФпји. Прпје свега нпмало мп ce не мшш знак- р за вокално р кад je y сусјеству с другијем вокалом, јер бога мп нпје љепше нп од Вукова рв нп од Даничпћева рв. a ocrni тога ne слаже ce с характером Кири.гискога иисма v.oje ne љуби знакова над с.говом. II с практпчне je стране боље ч> (плп б), јер ce лакше п брже наппше знак уз р него лп иовигие н.ега (чл. 49!. Hero то бпх двоокасто да прегорим, адп не могу да прегорнч нп да лрежалпм што je ехо хвала Богу Новаковић донпо још један „псправак“ Вукову правоппсу. Нећ je Даничић y схарпјим годинама којешха мијењао, алп ce његове орхограФСке новине (не говорпм сада о језичнијем: ху je Данпчић од Вука подосха одсхуппо) хпчу (ocrni rope споменухога i. мјесхо Вукова т>) сало сасхављања п расхављања риЈечп. Тек Будманп п aerosa школа (међу којпм сам п ja грешнпк) Ј'водп ц мјесхо дс-гс: новпјазагребачка школа пак (Марехпћ-Павпћ) нашла je дапеваља даћу. аовешпу него да je боље дат /7?/, иовест fiy , a сада Новаковпћ са своје схране налазп да не ваља иочеци. суци већ да хреба иичетци, судци. Ha хај sanna лпјепу зграду, коју je Вук с холпком муком подпгао, похкопавају je његовп хобожњп најбољп npuiaxean! алп док mu Будмановцп можемо себе оправдахп хпме шхо кажемо да радпмо y Вукову духу, будућп да ариб.шжавамо аисање изговору , чпме могу оправдахп себе Иарехић п Новаковпћ ? Онп не раде y духу Вукову него аротив његова духа јер ода.гечују апсање од изговора не може ce напме сумњахп да ce пзговара даКу, аовешКу п иочеци, суци. Док мп дакле попуњујемо шхо je Вук осхавпо непохпуно, Марехпћ и Новаковпћ нагрђују да, то je права рпјеч ! нагрђују mro je Вук хако красно сасхавпо хе ce п y пракхпчној похребп хако лпјепо држало. Ако Новаковпћ „сл>едсхвеносхи радп“ пише судци зашхо ne бп којп његов ученпк (да му бог просхп !) сл.едсхвеносхп радп почео ппсахп n србски плп гостба плп врстна ? Камо бп нас довела така сљедсхвеносх ? зацпЈело y почехак овога впјека, na бп хребало да ce новп Вук породп да поврахп ono шхомуједјед ухврдпо. Нначе каква je хо сл.едсхвепосх нпсахп судци a не ппсахп судче, судци a ne отци ? Ja дакле ne могу него казахп, да су Марехпћ п Новаковпћ сасвпм самовол.но п без пкаква разлога осхавплп Вука n правп пзго-

504

ДE Л O