Delo

338 Д Е Л 0 вића. У „Просветном Ковчежићу" је двадесето нисмо из Нетрограда Р. Кошутића. Као прилог Просвстном Гласнику иде Збирка сриских пароЈНИХ загонетака из Восне, које је сакунио и уредпо Милан Обрадовић пам' нивши нх српској младежи. На ову збирну вратићемо се првом приликом; за сада само поми!вемо: да је у овој збирци до 000 загонетака, разврстаних по азбучном реду, иза којих долазе одгонетљаји („одгонетии), а за овима 55 загонетака — питалнда и шест рачунских. РАЗЛИЧНОСТИ. Иисм ност у Епропн. — Какав је успех учинила Европа на иол.у народног образован.а, и како је опет још велики пр денат неписмених у неким европским државама, најбоље се види из чланка доктора Јакоба, у једном немачком листу за ову годину i Oie Keue Zeit, .Ni 21). Податке за свој сдис. доктор Јакоби узимао је дешто пз радова Мишлера (Allg. Statist. Arcli. 1894) а нешто из брижл.иво проучених брачних записа, рекрутских снискова и општег пописа л,удства почев од 1840 до 1894 године. IIо степену неписмености све европске државе, могу се поделити иа тригрупе. Првој иринадају државе, у којој Еише од половине становништва не уме ни читатн ни нисати. Овамо долазе Румунија (76,00° 0 неписмепих), Србнја (79,31%) Руснја (78,80%), Порту.талија (72,01°/0'. Другр групу-саставл.ају држ ве, у којима °Ј0 неписмених колеба се од 50 до 10. Овамо долазе: Угарска (50,80°|о), Италија Г49,01°|0), Аустрија (39,90 °|0 , Ирлаидија (20,80°|о), Белгија (15,99°|„), Фуандуска 114,91 °|0) и најзад Енглеска (13,20%). У државама трсће групе, нснисменост недрелазн 10°|0. Овамо долазе: Холандија, <10 10°|о1, Шотландија (G,85°|0), Шведска (2,50° 0) н Немачка (1,59°ј0). Нз истог списа дра Јакоба види се дал,е, да је ненисменост ме),у женскнњем још већа него ме),у мушкињем. Кад сс упореде уепеси учип.епи за иоследњих десет година на пол.у народног образован.а, видећемо да нрво место у томе ирицада Ирланднји, камо с,‘ неписменост у току 18 година смањила на 26°|0 тј. у сродн.у руку на IV, °|0 у години. Тако сс 1865 год. тамо рачунало 46°|0 неиисмених а у 1883 годин-i број непнсмених није прелазио 20°|0 Одмах носле Ирландије долази Италија, камо (•(■ последњих 10 година неписменост сман.ујс сваке годпне са 1°] . Год. 1865 билоје нспнсмспнх 72°/0 од делог становништва, год. 1883 н.ихов ci‘ број сман.ио до 61%, а но податцима од 1894 на 49%. Штосстиче Фраицуске и Енглсскс, код њих сман.аван.е деписмсности сваке годипс не прелази 0,6% I ако, 1840 год. број нсписменнх у Енглеској достигао је 40°|о, а 1870 г д. 33' |0, а 1882 нпјс прешао 13,20°|„. У франдуској 1846 год. бројало се 40°|о неписмених, 1865 —34,2°|0, год. 1875-25 4° 0, а 1883 год. 14,91°|0. Уреднпштво Т i m е в-а u Dailv Teleg r а p h a-a. — Главни уредник Times-a Бјокл син je једнога евсштеника u има му 41 година. У редакцији Тајмса је од 1'80 године. Сам у листу ништа нс пише, већ само даје теме н прати пажљиво рад других уредника. Има два помоћника: Kauepa и Мојнепени-а, који такође нпшта не пишу. Њима је ноглавито дужност, да прате јевропску штамну. Уводне члапке пишу: Вилсон, Фланинган и Рос. Осим тога на Тајмсу ради маеа епецијалиста. Тако niip. пастор Годен ннше чланке о цркви, Џемс ТурсФелд литерарне критике, Џон Магдоналд правничке чланке. Спол.ну нолдтику у Тајмсу негује снага прве велнчнне Доналд Мекензи Уолес, нисацдела о Русији које је у евоје време изазвало велику сепзацију, — Главии уредник има плате 3000 Фунтн стерлинга (75.000 динара), еарадници који пишу уводде чланке имају од 500 Фуната (12.500 динара) до 1200 фунтп стерлинга (30.000 динара). Daily Telegraph поннкао је нз врло скромног предузећа. Ilpe четрдесет година купили су га Леви u Лнјонел Лаузон за 500 фунтп стерлннга; кнд је Лаузон ту скоро умро оставио је иза себе 2000.000 Фунти стердинга Daily Telegraph је данас најраспрострањенији лиет у свету. За штамиање листа употребљује се осам машина Гое-ве системе а свака од н.нх кошта 7000 фунти стерлинга. На њнма сс одштампа за један сат 192 000 примерака. Уводни чланак од 1500 речи сложн се n прочдта (корегује) за 13 минута. Лист овај има своју сонствену фпбрику артнје, он сам чак н траву сеје од које се артнја нзрађује. Редакииони персонал нма у садашње време око 50 људп. Полигичке чланке пише погланито Дренл, алитерарне критике Куртне. Један од најстаријнх сарадника. — Сала долази ме1,у најзнатније новинаре у Лондону. Од трпдесет годи иаИа овамо он сваке недел,е напшие но 6 чланака за Daily Telegraph, дакле свакн даи но један члаиак. Аге (спахнје), слободин сељаци и кметови у IJocnii н Херцеговини. Ннтересно је да видимо како стојн одношај ага, сдободних сел.ака и кметова (кметови су они који раде па снахнјској зсмл.н, чинчијс) нрема одраслом мушком становништву у овнм окупираним сриским нокрцјинама. По иоинсу од 1885. годннс, који је босанека плада пзвршила, одраслога мушкога станонииштва било је : 394.984 душа. На овај број одраслога мушкога становништва долазило је aia 8162, слободних сељака 117.466, кметооа 197.833, осталога одрас.гога станоанггттва 71.523. Према овоме, као што се види, од света одраслога мушкога становништва, кмстова па снахиској земл.и има 50 /0. Интсрссио би било сад видетн какав је ондо