Delo

li E Л E III K E 339 шај међусобни свнх овнх слојева друштвеннх но иопису од 1895. године, дакле после десет година, тс да се цени како јс АустрсУгарска извршила своју „културну мисију“, или правилније задатак који је сама на себе примила у иознатом меморапдуму Андрашнјсвом. Кад се објаве деФинитивни ресултати овогодннЈљега нописа без сумље ћемо то моћи видети, а за сад ови податци нека послуже само као иолазна тачка за то и као матернјал за познаваље друштвених односа У овим срнским нокрајпнама. Од шггереса ће бити да саопштнмо још како је онај целокупни број ага, у главном, paenopeljCH ио окрузима и котарнма (срезовима'. > сарајевском округу има ага 1132, у баљалучком 951, у бихаћском 627, у тузланском 1113, у травничком 1317 н у мостарском округу 2745. Однос слободннх сел.ака н кметова по окрузима овакав је : јединн је сарајевски округ где је више слободннх сел.ака (20.637) но кметова (18.613); у осталнм ji' окрузима свуда више кметова, и то у баљалучком округу на 12.381 слободног сељака нма 48.378 кметова, у бихаћском на 19.914 слободннх сељака 23.931 кмет, У тузланском на 31.933 слободна сељака 31.941 кмет u у мостарском на 11.108 слоб. сел.ака с‘2.231 кмст. На једнога агу највише кметова долази у бањалучком округу; ту највише има п другога одраслог мушкога становннштва — 15.6'7. Но срезовима ага има највише: у мостарском срезу 1273. па онда у л.убушком 474. у Бугојну 384, у бањалучком 374, у столачком 343, у прозор-ском 322, у Власеницн н Фочи по 278, у Чајннци н Високом ио 250, у Коњици 287, у Рогатици 242, у Ливну 201, у осталим срезовима свуда испод 200 ага. » Статистика Хрватске н Сланонпје. Скоро је изишла нз штампе нова књига етатистичкога одел.кл у Загребу : Политичко н су,\оено раздјелење краљевине Хрватске и Славоније, и реаерториј ирсбивалишта по стању од свпГноа 1805. године. Но статистици овој има у Хрватској н Славонији 2,186.410 душа, н то мушких 1,089.755 а женских 1,096.655 душа. Од овога броја пада на Хрватску 1,420.135 душа, а на (Јлавоннју са Сремом 766.275. Нојезику је становннштво ово овако подељено: оних који говоре српскн илн хрватски има 1,921.719 ; немачки: 117.493; маџарски: 68.794; чески: 27.521 ; словеначки : 20.987 ; словачки : 13.614 ; руеински 3.606; осталих још: 12.676 душа. Ннтересно бн било знатн колило је од оннх који говоре српски илн хрватски кајкаваца и колико чакаваца, те да се види како су распоређенн разни дцјалекти и колико јс оних што говоре штокавски. Али то нам ова статистика, како Србобран вели, не даје. По вероисповести пма: католика 1,553.075, православних 567.443., протестаната 35.69!, унијата 12.367, јевреја, 17.261, осталих 573. — У претпоставцч да су православни тачно побележени, кад одбијемо од броја католика нешто јаче од 200.000 што долазе на друге народности, онда ће број католика српскохрватске народностн нзнети 1,350.000. Поредпмо ли сад католике и православне наше народности, онда ће број православних изнети екоро ноловнну броја колико нма католика, Православнн су у већинн, према католицима свнх народно ти, у сремској и личкој жунанпјп, н у 17 котарева или срезова. За тпм нх има највшле у загребачкој жупанији. — Ако упоредимо садашњи број становннка Хрватске и Славоније са оним од 1889. године, онда имамо прираштај од 293 911. душа, пошто је 1889. године било свега 1,892.499 становника. Православни с.у прирасли за 69.697 становннка. Морамо се на овом месту мало потужнтн на загребачки статистички одел.ак. Он своја издања не шал.с у замеиу нашој државној статистици, те ту ништа не можемо наћн о статистици Хрватске н Славоније, ма да наш статнетнчки биро редовно ша.т.с своја издања у Загреб. Откуд то н за што то не знамо, али да то не вал.а, јасно је. Онде где треба да су размена н саобраћај пајживљи, ту их баш нема. Колико ми знамо чак су из иашега статистнчкога бнро-а и рекламацнје биле у том ногледу, ua се опет ништа није постигло, н остало је и дпље но старом. Желели бисмо да тако не буде бар од сада. I УРЕДНИК Др. 31. Ђ. 31илоБанониК ВЛАСНПК Ст. 31. Протић.