Delo

346 Д Е I 0 Све те нарочите олакшице у погледу меснога саобраћаја међу пограничним крајевима, обухваћене су у прилогу Б. српско-аустро-угарског трговинског уговора од 1881 год., одредбама садржаним у одељцима под I и под II. Али после свега тога, у истоме прилогу, у одељку под III долази одредба. која, проширујући са свим произвољно појам о пограничноме саобраћају, даје Ауотро-Угарској право да плаћа само половину < не царине коју, према уговорној тарифи српској, имају плаћати друге највећма повлашћене државе, за ове своје еспапе : 1. Артију за паковање и картон (папендекл) сваке врсте (1. а). 2. Гломазне неугла!>ене израде од цемента и камена (9. а). 3. Обичну грнчарију, гле!>осану или неглеђосану ; грнчарију од пескуше, цеви, пдоче за Фуруне и патос ; па и кад су ови артикли у свези са дрветом или гвожђем, неуглађеним и нелакованим (10. а). 4. Проста стакла, као : окма за прозоре и у листовпма, шупље стакло у својој природној боји, стакло и емаљ неурађек у маси, нлоче од стакла ливеног за кровове и патосање, са иругама или без нруга (11. а), 1.). 5. Гвожђе неурађено (12. а); гвожђе и челик иолуизрађеип (12. б.), и справе и алати земљоделски од гвожђа и челика па и са држаљицама, дршкама, рукаткама итд. од дрвета (12. б.) 2). Пајзад свим овим диФеренцијалнпм царинама утврђеним у корист Аустро-Угарске у нрилогу Б. псд III. треба додати још н став из прилога А. под 6. а.) 1., који у ствари није такође ништа друго до једна ирикривена диференцијална царина. Тим се ставом утврђује за вина у бурадима из околине вршачке, белоцркванске и ианчевачке царинска стопа од 2 50 дин. на 100 кила, док је за сва остала вина у бурадма одређена уговорна царина од 6 динара на 100 кила У уговору овом од год. 1881 није се првога пута маниФестовала, нити је првога иута добила задовољења, тежња Аустро-Угзрске, да у Србији заузме нрпвилеговани трговински положај. Пре npor.iaca српске незавпсности, пре Берлинскога i говора, док је Србија заједно са Румунијом била још саставни: