Delo

HALLIII ТРГОВИНСКП УГОВОРН 347 део турске имиерије, правни је иоложај Аустро-Угарске у погледу трговинских односа баш специјално у овпм васалним кнежевпнама, бно неоспорно привилегован. Уговори између Аустро-Угарске и Турске, закжучепи у Пожаревпу 57. јула 1718. и у Београду 18. септембра 1739, регулпшући норед других стварп и трговпнске односе између двеју држава, утврдилн су узајамно, за једну и другу страну царнну 3°|* од вредности. Трговински пак уговор између истих двеју држава од 22. маја 1862. г., подижући у опште турску стопу од 3°о на 8°|0 од вр°дности, утврдпо је нарочито у свом додатку у чл. 2.: да се у погледу кнежевина Влашке, Молдавнје н Србије задржава царпнскп statns quo. Другим речма то ће рећи, да су нрема уговору од 1862 годпне аустро-угарски ироизводп увезенп у Србију, Влашку и Молдавију изузетно имали плаћати царине само 3% од вредности, док је иначе за све друге турсже покрајине вредила општа уговорна царинска стопа турска, 80/0 од вредности. Како пак нпједна друга држава није имала у својем трговпнском уговору са Турском нпкакве одредбе уговорне у томе смислу, за све је њих имала вредети п према Србији, као и према земљама под непосредннм господарством султановпм, царннска стопа 80/0. Смер и цнљ уговора од године 1862, јаено су управљени на то, да Србију, путем диФеренцијалних тариФа царинскпх, вежу у трговинском и у економном погледу што чвршће за суседну монархнју. Ми смо већ ранпје видели, да је пре прогласа српске независности у Србији у трговинском погледу правно стање бпло једно, а Фактичко стање са свим друго. Васална Србија умела је одбити примену трговннскпх уговора, које је сизерена сила закључнвала, и којн не само да нису водили никаква рачуна о њезиним нарочитим потребама, већ су је шта внше на очиглед, без икаквпх скрупула, напуштали слободиој туђинској експлоатацији. Не водећи рачуна о уговорпма турским, Србнја је створила себи своју аутономну царинску тарифу. И та тариФа Фактички нрпмен.нвана према свим државама без разлпке, била је потпуно подједнака за све њих. У.њој није било апсолутно нпкаква трага ни од какве привилегије аустро-угарске. Али и кад се, после Берлпнскога Уговора а нарочито после закључења трговинскога уговора пзмеђу Србије и Велнке