Delo

350

двл о

љиво састарала да својим привилегијама не доднрне ниједан артикал, који бн био од значаја за извоз њихов у Србију На такве пак теоријске, принципијалне замерке, ако би их у ствари било, довољан је одговор, да су све те привилегије биле сасвпм правична па шта више и неоспорно умерена накиада за оне уговорне уступке, које је Србија од Аустро-Угарске добила, и као природна последица положаја, у којн се Србнја добивеним погодбама за свој извоз на аустро-угарске пијацег ставила према Аустро-Угарској. Јер, кад се баци ма и један површан, летимичан поглед на оне царпнске привилегије, које је Аустро-Угарска уступила Србији, под истом Фнрмом пограиичнога саобраћаја, стећи ће се одмах уверење, да у овом погледу, Аустро-Угарска далеко више даје Србији но што од ње узима. У одељку IV прилога Б. означени су еспагш, који уживају нарочите царинске повластице, кад се «из слободног промета из Србпје уносе непосредпо, преко заједничке границе, у царинску област аустро-угарске монархије”. II ти предмети, односно којих овај уговор сматра читаву државну област Ср^ бије, као пограничну зону са нарочитом, повлашћеном царинском тариФом, јесу, изузев жита. све сировине српске, које Србија у опште извози у туђинске земље. Према одредбама тога одељка IV придога Б. утврђен је овај нарочити повлаш^енч царннски поступак мимо оиштега уговорнога највећега повлашћења, за следеће српске пронзводе : Свеже воће, изузимајући свеже грожђе, башгованскп про • изводи и свеже зелзв ; коже са или без длаке, неурађене (сирове или сушене, па н со.вене и препариеане у крочу али не чињене иначе); мед; шншарка, кора за бојадисање нли чињсње — слободни су од сваке царине (прилог Б IV тачка 1. 5 6. и 9.) Воловп и бпковп подлеже царини од 4 ФОр. по грлу (прилог Б. IV тач. 3). Свиње плаћају од грла 1.50 Фор. царине (прилог Б IV тач. 4). Ораси п лешници, суви илн очишћени, суве шљиве, пекмез од воћа куваног без шећера, плаћају 1.50 Фор. парине од 100 кгр. (прилог Б. IV тач. 2).