Delo

НАНШ ТРГОВИНСКН УГОВОРП 349 Фабричка индусгрија и који су или већ тада, кад је уговор саставл>ан, израђивани у Србији, или чију је производњу било врло ласно органпзовати и подићи је на стунањ да може задовољаватп унутрашње потребе српске. Ниске царинске стопе утврђене овнм пограннчннм саобраћајем имало су задаћу да иодизање такве домаће производње осујете или ако је ње већ бпло да је сузбију, п да сличним аустро-угарским производима осигурају српску пијацу од домаће српске утакмице. Да су Србмјп стајале одрешене руке, да Аустро-Угарској даде иарочите уступке за њезпиу вунену, памучну и кончану, робу н да на тај начин осигура ове важне њезине извозне артнкле од енглеске п немачке утакмице на српскнм иијаиама. сва је ирилика да бп се на тај начин пронзводима српске домаће индустрије н будућности српске Фабрпчне индустрије могла створнтп заштита од туђинске конкуренције под далеко повољнијим погодбама. Алн пошто је Србија већ била везана енглеским уговором, који је Енглеској давао право највећега новлашћења и пошто је ироизвоњно прошнрење пограничпога саобраћаја, у смнслу у којему га је деФинисао уговор између Србије и Аустро-Угарске, садржавало очигледиу повреду уговорне одредбе о највећему повлашћењу. која је везивала Србију према Енглеској : то је Аустро-Угарска прннуђена била ограничитп своје царинске привилегије на опе артикле, којн се ие тпчу еиглеске трговине са Србијом и који неће доћи у опреку ни са трговинским интересима других сила, што су нмале евентуално закњучити уговоре са нашом Отаџбином. Овакав иогранични саобраћај, какав је пзведен и у размерима у којима је изведен у нашем трговинском уговору са Аустро-Угарском. и ако он у ствари стојп у најоштријој противности са одредбама о највећем иовлашћењу које садрже трговинскп уговори Србијини са спима другнм државама, могао се ииак разложно бранити са аустро-угарске стране. Друге државе, које су са Србијом раније или доцннје закњучиле грговпнске уговоре на основу највећега повлашћења. могле су противу оваквих привилегија аустро-угарских нзнети иримедбе и замерке само теоријског, принципијалног карактера. Стварнн њихови трговинскп интереси, као шго смо то већ раније напоменули, нису били у питању, јер се Аустро-Угарска брпж-