Delo

НАШН ТРГОВПНСКИ УГОВОРП 355 ■скоме уговору у главноме служи на корист Србпје. Јер докле се царпнске повластице у корист Аустро-Угарске, садржане у ■одељку III прилога Б. нростиру само на један двадесети део срискога увоза, дотле је на другој страни без мало чптав српски извоз обухваћен у пограничноме саобраћају утврђеном у оде.вку IV истога прилога и у наведеној иримедби при ставу 24 опште аустро-угарске царинске тариФв од 1. јуна 1887. године. Али то тариФско гледиште нити је и у колико меродавно за оцењивање уговора од год, 1881, нити је могло утицати на циљ којн је Аустро-Угарска, закључујући тај уговор, имала пред очима. Склогг свију тариФских одредаба његових, и оних које утврђују царинске стопе за увоз аустро-угарски у Србију, као и онпх које одређују царине што се нанлаћују за српске ирои воде при увозу у Аустро-Угарску, упућен је, скомбипован је на то, да Србију уведе у економну зависност нрема АустроУгарској, да јој у исто време одузме и погодбе за успешан рад на својем економском еманциповању и оме ноодољиве по буде животне, које изазнвају напоре за стварање таквих погодаба. Према својему геограФскому положају Србија, све док остане у својем данашњем економном стању, све док буде носила карактер земљорадничке земље, која ироизводн сировнне и продаје их у туђинп непрерађене, биће економски везана за Аустро-Угарску, мораће тражити наслона на њу и стајаће у економској зависностн ирема њој. У редовнпм приликама Србија може наћи повољне иогодбе за главну масу својих агриколних н сточарских производа само на пијацама аустро-угарским и у Јужној Немачкој. Само на те пијаце с.риска роба може досиеги под повољнијим и јефтинијим транспортннм ногодбама него ли сви њезини утакмичари из других балканскпх држава, из Русије као и из Индије и Америке. У томе правцу норед најнепосреднијих и најкраћих жељезнпчкпх веза, њој стоји на расположењу и Дунав. У свима нак другпм правцима, ка свпма другим светским трговима, где се таква роба довози и куиује. 'Србија би, баш п кад би железничка ируга ка Солуну и солунско пристаниште добилн европску уредбу у пуноме смислу речи, имала и скуиљп н комиликованији трансиорт него ли већина њених утакмичара.