Delo

НАШН ТРГОВИНСКП УГОВОРП 857 уздано сресдтво, да држи под контролом економске па уз њих н политичке тежње Србијине. Тежиште ветерннарске конвенције од год. 1881. лежн у њезином чл. 5. који гласи : „Санитетеки оргаии уговарачких страна имаће нраво да одбију увоз или нровоз не само за заражену стоку, него и за сваку другу чим буду имали основано сумње да је заражена.” А то значи нп внше ни мање но да Аустро-Угарска има право (узајамност коју стилизација чл 5. у томе погледу утврђује, дајући и Србији иста права према Аустро-Угарској, нрава је иронија!) према своме нахођењу, немајући потребе даватн зато ни разлога ни објашњења, затворитн границе српскоме сточноме извозу. Нити чл. 5. нити п једна друга одредба ветерннарске конвенције не одређују нн у колико на основу каквих се Факата и посматрања може тврдпти да стоји основана сумња о зарази, и каква треба да буде сама природа и врста заразе сточне која може дати повода таквој забрани. Извоз српске стоке, дакле, стављен је био потпуно на мнлост и немилост Аустро-Угарске. У погледу тога најважнпјега дела своје извозне трговине, Србија је била потпуно бесправна према својој моћној суседци, упућена искључиво на њезину добру вољу, на њезино благовољење. Све друге одредбе у ветерпнарској конвенцијн, које говоре о међусобпим правима и дужностима, које сггецнФишу разне случајеве у погледу размера најопасније сточне заразе, говеђе куге, и разне мере које се према томе могу предузети у цил>у спречавања преноса заразе из једне државе уговорнице у другу, проста су бесмислица, груба варка, без икакве практичне вредностп У кратко регулисане погодбе, које је трговинскн уговор од год. 1881. заједно са ветеринарском конвенцијом и сноразумом од год. 1885. утврдио за економски жнвот Србије, ове су : Увоз Фабрнката у Србију, нарочито пак увоз оних простих прерађевина, које се већ пронзводе или које бп се могле ласно производиги у Србији, подвргнут је иискпм, тако рећп неосетпим царинама. Извоз сировина српских у Аустро-Угарску плаћа тако1)е ннске царине и ужива у својој укупности нарочити повлашћеип Дело VII