Delo

Д Е Л 0 862 поданства своје земље.“ Главни је цил> ове одредбе, да се Србији не допусти, да у интересу вршења својих народних зада* така, ирима у своје држављанство Србе родом из Угарске, из аустријских земаља, а нарочито и поглавито емигранте из Босне и Херцеговине.*) Односно друштава за осигурање тачка 2° у додатку ка чл. II завршнога протокола даје друштвима аустријским и угарским права у свему једнака са правима српских друштава истога рода. То је оправдано и сасвим на своме месту. Али поред тога иста та одредба утврђује, да ће се са таквим друштвима аустриским и угарским „што се тиче завођења Филијала и агенција њихових, поступати у Србији и од сад као и до сад, по истим правилима и одредбама “ А то не значп нншта друго, но да аустриска и угарска друштва за осигурање имају права у томе иогледу, за све време трајања уговора, на затечено законско стање, које је за њих врло повољно било, да Србија има сматрати правне погодбе онакве какве су раније утврђене биле за њихово пословање као -њихова стечена права. И таква одредба у једноме међународноме уговору носи у пуноме смнслу речи карактер абдикације на једно право, које чини битни саставни део државнога суверенитета, и којега се независне државе не могу одрећи ни у чпју корист, а да тиме не нанесу тешка вреда својем државном достојапству. (Настакиће се). Др. ЈА. јв. ЈА ИЛОВАНОВИЋ. *) Према чл. ХП угокор сепростире ua све 8емл>е, које улазе сада илн he улазити докније у царински савез монархнје аустро-угарске. Све дакле одредбе уговорне цримен»УЈУ се подјсднако на Босну и Херцеговину као и на остале аустријске иугарске земл.е.