Delo

364 Д Е Л 0 врти пут чита гласно један донис из наше паланке. Како је страшно то што он чпта пајбоље вам сведоче лица свију слушалаца. Сваки је расколачио очи и отворио уста тако, да су она готова сваког тренутка дати зву$: а-а-а ! .. Доста je да вам кажем, да се у том доиису најцрње напада наш госиодин каиетан, а да бисте ви појмили сву тежину и значај тога греха, морам вам нроговорити неколико речи о нашем мирном градуПсторија није забележила време кад је закопано наше • место. Али месно предање гласи да су и наши чукуи-ђедовн били највредннјп и најпослушнији народ на свету. Временом је ова прва мештанска особина, у неколико, избледела, али смо другу особину, ми потомци, још више развилп. Ми смо били најпослушнији народ, ако не баш у целом свету, оно сигурно у нашој државп. Бојали смо се Бога и слушали смо влаот то нам је била девива у животу. Знали смо и ми да се по другим местима народ делн на неке нартије, да се гложи с влашћу, али се ми не хтедосмо угледати ни на кога другога, већ остасмо верни науци наших старијих. Како се живело код њих, тако смо продужнли и ми. Рек о бих да су се у самом нашем темпераменту легли узроци ових појава: нама је било немило све, што је доносило собом какву промену. Ми смо одрасли у извесним околностима, на смо желели да у исгим околностима одрасту и нашн ираунуци. Ето, на пример — калдрма. Не знамо ко ie први поплочао иаше улице, али нп наши ђедови иа ни ми не изменисмо ни једног камена на њима. Нстина, јесмо се ио некад и шалпли са тим. Једаред Станко берберин предложи, да молнмо владу и скупштину да се наше место сматра као непристуина твр!)ава, пошто непријатењ ни с које стране не може у њега ући. Па то Карадин каменар предложи да ноставимо на уласку у варош камени стуб са натписом: „CTaif, путничо н прочитај; ако уђеш у варош на коњу, изгубићеш коња и поломићеш ребра, ако ли се кренеш пешке — пзломићеш ноге Размисли се, па иођи напред !*..* Ми се овим предлозима свагда слагко смејемо, али нам и улице остадоше какве су и биле. Како са калдрмом, тако је пшло и у свему осталом. Код нас се у свему живело по порецима, који су нам остали од