Delo

36G Д Е Л 0 и дознавали шта се ради по другим местима, док једног дана не пролете Саво Сарук кроз чаршију вичући : — Трчите, л>уди, нред Тапурову механу ! чудо с капетаном.... — Шта је, море ? — истрчава народ из дућана и пита га нреплашено, али ои већ одмак’о далеко. Тако се код нас направи узбуна. Пред механом, к’о што рекох, седи учитељ и чита гласно а до њега, мало у лево, наслоњен на зид механски, седи господин Бурмаз оборене главе, ћути и слуша само по кад кад повуче из трешњева чибука, задпми и одмахне главом, па опет слуша. И ми се начетили па слушамо и не дишемо. Истина многе му речн онде и не разумемо, али сви видимо да нам капетана зорли резиле. Кад дође каква круинија реч учитељ узвикне јаче, а попа се намршти и прекине га — Не мораш, брате, да узвикујеш толико : чујемо сви добро. Као да и ти грдиш... — Па тако се чита... — почне учитењ да се правда. — Ку'де: попо, не ирекидај нам, душе ти — вичу неки из гомиле. — Кути, попо !... читај, учо !... рекне господин Бурмаз, и опет иовуче из трешњевака па сагне главу н слуша, к’о да се сад први пут чита. Кад учитељ заврши четврто читање беше их дошло још дваестину л>уди који нису чули из почетка. — Деде изнова господин учо, вере ти, нисмо чули оно напред — вичу неколико њих из гомиле. — Не могу, браге, већ промукох; ево, нек ме одменп ћага, — вели учитењ и нружа новние ошитинском ппсару. — Не. не, ви боње читате, — брани се ћата — Дијете, дај учптел.у још један нолић, па нек нам чита, — велп газда Митар, који се више од свију заиитересовао читањом. — Читај, учо, нек види овај свет каквих иоганаца има међу нама.. — вели каиетан н ирелеће очима иреко иелог парода, као да се жели увериги јесу ли н осгали таког миш.вења .