Delo

368 Д £ Л 0 — па то све ‘нако... II владаоце сам дочекивао, и министре п... ’нако... свака чуда видео у мом веку, а ’вака чуда не видех до сад... — Како, болан !.. Памтим, господине, к'о да је јучс било: стоји Господар нако ноде, иза њега ађутан’ па овицири и господа, а ти изађе корак напред па поче... баш знам како сн почео: «Ваша светлост ! Ми, капетани и пандури, попови и грађани, ми народ. .” велпш ти, а светли кнез, обрадован прекиде па вели: „доста, капетане: са то мало речи казао сп много”.*.. Поп се намршти. Овај истинити али незгодан листак из капетанове прошлости не беше подесан за овај тренутак, с тога попа стаде да заговара — Ја, ја, брате, ко то не зна Него шта ћемо, људи, са овом незгодом ?... Капетану као да не би ираво штс му се ирекида сећање на његове драге успомене, па журно прекпде иопа. — Ја знам, попо, шта ћу чинити. Мени.., онога. . то пије ваше. А ја сам само хтео.. како ћу рећи... да овај... да впдим: јесам ли ја код вас онај стари Бурмаз којн сам и био... — Јеси, јеси, господине ! — гховикаше сви у глас. — Добро, браћо. Сад сваки на посао, а ја ћу гледати... овај... шта ћу и како ћу, — рече капетан и диже се. Попо, хајде и ти са миом. Пои се диже и оде са њим, народ се разиђе, али нас неколпко остасмо, јер нам пои даде знак да га чекамо. После једног сата поп се врати. Бијасмо готови да «искочпмо пз коже” од нестрп.вења. — Шта би ? — салетесмо са питањима. — Питао дегтешом окружног, а овај му наређује да одмах наппше и ношље зваиичну исправку. — Ха-а-а !... гле !.,. — оте се из свију грла. За трепутак сви ућутасмо. Сваки узе да представља себи како ће се писати и како ће изгледати та званична исправка. До каквог резултата дођосмо најбоље ће се видети из тога што се, посло кратког ћутаља, сви почесмо смешити. — Па хоће ли да је пише ? — занита неко.