Delo

ЗВаНПЧНА нсправка 369 — Мора. н да му се иеће, — вели поп. — Сутра је мора послати. — Да ли је већ почео ? — рече иеко. — Ја рачунам да ће он то ноћас, — вели Митар. — Пе може даљу због ларме. — Море остаде човек да пнше, — велн поп. — Шта вп говорпм ia. Ми се готово запрепастисмо. Сви представисмо господина Бурмаза како дува и хуче у заседању а са чела му лију грашке зноја. Не говорећп нпшта један другом, разиђосмо се. За неколико минута сва је варош знала шта се сад збпва у заседању. У нас уђе некакав демон искушења и љубопитства, па не знамо од узбуђења шта ћемо и куда ћемо. Настаде тајац у целој вароши. Изгледа као да Је какав днв изишао пред нас и метнуо прст на уста, и ми сви завезасмо. Цветко казанџнја остави рад па оде у каФану и стаде да тражп с ким би нграо «жандараи. Мпле механџија извади печено сугаре и метну га на пањ, алп не смеде ударитн ножем, него зове руком сталне муштерије и облизујућн прст, показује им како је масно п младо. Један отрча на крај вароши да каже Петку ковачу да не клепа данас мотике. Одмах за тим појавпше се сва три среска писара на коњпма Одоше у срез на разне стране. За њима нзађоше прак тиканти и одоше у каФану Од њнх дознасмо да је у канцеларији остао сам капеган и да је, за данас, тамо прпступ свакоме забрањен. оспм каквог изванредног случаја Цела варош заустави дах. Изгледа као да се људп боје п да трепћу, да тнме не поремете опшгу тишпну.. Видиш но не ког како се провлачн улпцом, вукући папуче ннз камење, ие смејући корачати, да не би папуче лупале... Жене готово да иресвпсну: само иретрчавају по м кој травн из дворишта у дворнште, проћаскају неколико њих заједно па не могући заситити љубопптност, изађу на вратнице и гледају има ли кога да прође и да нм што год каже. Ми људи искупили се код Тапура па разговарамо п чекамо капетана на ладиу. Ту се довијамо од сваке руке ко може бптн писац оног дописа, али ништа не могосмо закључпти. У