Delo

Д Е Л 0 374 — Како ником, болан ; па чиме ти се пуне данас новине него ’наком грдњом ! Али чекај још малко. Довече ће стићи новине. па да видиш и капетанову исправку. — Па о томе ја брате и говорим, — рече Јово и маши се џепа те отуд извуче једне новиие разви их и поднесе капетану, говорећи : — Јуче на станици кугшх број, па у путу узех да читам и запренастих се... Јесте ли ви ово послали ? Капетан погледа наслов, два реда испод ње^а и свој потпис иа му се лицс разведри и он узвикну : —• Јест, јест, то је ! Ми да полудимо од изненађења. — Дошле новине ! — Ево исправке ! — повикаше неколико гласова. Свет јурну гомилом и све се згрува око једног стола. За тренутак наређасмо се и упресмо очи на капетана. гледећи како намешта наочаре и превија новине на ону страпу, где се види, крупним словима, одштампан његов потпис. Наже се над новине светла и весела лица и, наједаред. као да неки невидљиви дух дође те га премаза, промени се и постаде к’о мргвац. Задрхта му пуначка, глатко обрнјана брада, усне му ностадоше црно-зелене, руке му се затресоше, новине му испадоше из руку. — Шга је ово ! ? — узвикну он и, некако заирепашћено и плашљиво, погледа на нас. А ми сви бесмо на лик хладне, окамењене, непомичне стене, на којој је извајан врхунац човечје плашње, страхоте, ужаса... Једва дођосмо к себи. Учитељ дохватн новине, па док претури неколико реда, обори их на и он узвикну као н капетан : — Шта је ово ? ! — Та читај, ако Бога јединог знаш ! — повика народ, ]ер већ бесмо готови да скачемо на сто п да се до мрака отимамо о новине. Капетан још онако страховито нреноси погледе са једног лица иа друго, а учитељ положи новине по столу тако, да и