Delo

ЗВАНИЧНА ШЖРАВКА 373 не дишући, посмсатрамо лице и одмах опазисмо како му лице засија а усне се развукоше у задовољам осмех. — Аха, изишло ! — рече он — Шта ? изишло ! Дед , прочитајте, све нам прочитајте, вичемо мн. — Па, јављају из Београда само да ie изишло .. — Ама прочитајте све, шта веле ?! Капетан пружи ^чите.ву ону цедужу, а учптељ прочита — аИз Београда ми сад јавпше ово : капетаново писмо нзишло јутрос. Шта je то код вас, сви се крсте н чуде ?в — Тако. синови, нек се чуде, имају и чему, — вели капетан п погледа нас тако победоносно, као да је добио колајну. — Што ли онај из Београда вели «капетаново писмо”, а не каже «иснравкав ? — рече неко из гомиле. — То је све једно, — вели капетан, па малко поћута : — Аха, знам : ја сам уз нсправку послао званично писмо, па важад' су и њега штампали. — Ако, ако, нек има што више, само јеси ли и писмо накитио онако... — вели Митар — Хе-хе хе... дабогме !... званично !... — велп капетан и удара гласом на последњу реч тако, да она објашњава целу садржину писма. II тога дана и сутра дан, у понедељник, хтедосмо да се иоразбо.вевамо од нестрп.вења. Ко ће жив дочекати вече, кад пошта стиже! После ручка дођосмо сви код Тапура, дође и господин капетан, и ту се већ решнсмо да не мрднемо никуд док пошта не дође. Седимо ми тако, пијемо и разговарамо се, док тек од једном дојурише пред каФану једна кола и из њпх изађе неки Јово вересијаш из Београда. Како сиђе с кола, Јово приђе к нама и здрави се са свима, јер готово сви имађасмо са њим по мало рачуна. Чим се поздрави с капетаном, он ће тек рећи : — Ама шта је оно с вама, господппе, за Бога ! Ко вас оно нако обрука ? — Шта, читао си ? — вели Митар. — Јесам, брате, на не могу да се начуднм. Оно се ником до сад није десило. Дедо VII 25