Delo

ПОМЕН Патријарху Арсенију Чарнојеви1>у —«=&=>Да л1 чујеш песму ? Да л' чујеш гласе, што небу лећуг Што лаворовим венцем оплећу Свето ти чело ? Да л; чујеш уздах ? Што се из груди паћених вије, Што туђа земља гроба ти крије, Срб-патријару ! ? Да л’ видиш, где се скуписмо ево У цркви, где си ти Вогу иев о, Где си се српском молио Богу За срећу српску. Дођоше ђеца, да иомен даду Сенима, што су у гробном хладу. Већ двеста лета. Да л видиш руку, скрштених стоји Потомство дичних Србаља твоји , Слободни, срећни, весела чела ? !

Тад нашто она сузица врела, Што им очима бистрину мути, И нашто они погледи љути, II нашто (уздах) облак, Што се над челом суморним вије ! ?.